„Златна шкољка” опет остаје у Шпанији

Сан Себастијан ‒ Узбудљиви и узнемирујући, уметнички и хибридни документарац „Поподнева самоће” („Tardes de soledad”) познатог каталонског аутора Алберта Сере освојио је „Златну шкољку” 72. Сан Себастијан фестивала за најбољи филм и таква одука жирија наишла је на одобравање и публике и филмских професионалаца присутних на овој манифестацији.

Његов филм је и визуелно и тематски импресиван. Аутор приморава публику да види ритуал борбе с биковима у кориди, јер о томе је „Поподнева самоће”, из екстремног крупног плана. Да слуша срцепарајуће звуке који га прате, да урања у његово нимало романтично, већ екстремно реалистичко приказивање онога што се заиста у кориди догађа. Камера као улази у главу бика, не скреће од најбруталнијих тренутака крваве борбе, која повремено личи на добро припремљено садистичко убиство животиње. Нимало налик ономе што се на ову тему до сада приказивало на великом филмском платну. Камера је непристрасна и директна и када завирује у ритуал облачења чувеног шпанског тореадора и Сериног филмског јунака Андреса Рока Реја у кичасто припијено одело док му пратиоци и обожаваоци ласкају и певају похвале. Многи су филм схватили као оштру критику мачизма и борбе с биковима која се некада сматрала саставним делом шпанске традиције и културе, а сада су постале забрањене и у Шпанији и у Латинској Америци. Међутим, оно што се после пројекције „Поподнева самоће” десило у Сан Себастијану може се описати и као приближавање присталица филма његовим противницима. Наиме, Алберт Сера је јавно изјавио и следеће: „Борба с биковима није забава, то је позитивна вредност и боље је да постоји. Не занимају ме разлози или идеологија осим на филму.” Огласила се и Баскијска партија бранилаца дивљих животиња која је чак позвала фестивал да забрани приказивање филма јер „нормализује праксу борбе с биковима”. Одлуком жирија на чијем је челу била прошлогодишња добитница „Златне шкољке” за филм „Ражени рог” – сансебастијанска редитељка Хајоне Камборда, а међу члановима и радикални аустријски аутор Улрих Зајдл, да прогласи Сера победником стављена је тачка на овај спор. И филм „Поподнева самоће” наставиће и свој фестивалски и биоскопски живот.

 Занимљиво је и то што је жири својом Специјалном наградом намењеном глумачком ансамблу, овенчао филм унуке славног Френсиса Форда Кополе – Ђије Кополе, са називом „Последња шоугерла”, у којем главну улогу игра некадашњи филмски и телевизијски секс-симбол Памела Андерсон, али и Џејми Ли Кертис. Реч је о причи о остарелим ласвегаским еротским плесачицама које су живот и своју каријеру провеле демонстрирајући своју сексуалност за јавност, а након шоуа завршавале осуђене на депресију и усамљеност. Тон филма није саркастичан, већ сентименталан и носталгичан. Американци професију шоугерле сматрају умирућом и угроженом феминистичком револуцијом и ове модерне гладијаторке тону у свој економски суноврат. Последње еротске плесачице које губе тло под ногама, са великим осећањем и личним односом према улози играју Памела Андерсон, секс-симбол деведесетих, као њена колегиница Џејми Ли Кертис. Две дирљиве улоге...

 Награда „Сребрна шкољка” за најбољу режију равноправно је додељена Португалки Лаури Кареира за филм „У јесен” и Шпанцу Педру Мартину Калеру за филм „Нарицање”. Оба филма су дебитантска, посебно је импресивна тужна прича о португалској имигранткињи у Кареирином филму која је изгубила идентитет у Шкотској, која је у сваком смислу хладна.

 Награда за најбољи сценарио и најбољу мушку улогу припала је филму „Кад јесен долази” Франсоа Озона, који је сценарио писао заједно са Филипом Пјацом. Своју „Сребрну шкољку” за глуму пригрлио је француски глумац Пјер Лотен, чији је лик у филму имао важну улогу у животима две остареле јунакиње о којима Озонов филм и приповеда. Без награда није остао ни изврстан кинески филм „Везани у рају” сценаристкиње и редитељке Ху Син. Званични жири му је наменио Награду жирија за најбољи сниматељски рад, коју је за своју маестралну фотографију заслужио Пијао Сонгри. Жири Међународне федерације критичара ‒ Фипресци, „Везане у рају” прогласио је најбољим филмом у званичној конкуренцији 72. Сан Себастијанског фестивала.

 Уочено је да је приликом доделе награда за глуму жири очигледно тешко поднео нови правилник о фестивалу по којем се, уместо традиционалне поделе на мушке и женске улоге, сада додељују награде за главне или споредне улоге без обзира на пол. Такође, на фестивалу у Сан Себастијану у свим програмским целинама доминирали су филмови фокусирани на женске ликове и женске проблеме и прошлости и данашњице. Било је шта да се бира, а награда „Сребрна шкољка” за главну улогу отишла је ипак у руке шпанске глумице Патрисије Лопез Арнаиз из филма „Жмиркање” у режији Пилар Паломеро, што је била само једна од могућих опција...

  У паралелним такмичарским програмима попут легендарног „Забалтегија” („Отворена зона”), за победнички је проглашен филм „Април” Дее Кулумбегашвили (била је победник Сан Себастијана са филмом „Почетак” који је недавно био награђен и на 81. Венецији). И Серин „Поподнева самоће” и Деин „Април” припадају корпусу оног што се може назвати радикалним и бескомпромисним филмом, те је сансебастијански такмичарски круг тако ове године и заокружен.