Додељена награда „Богдан Чиплић“

Ново Милошево – Ауторке Катарина Пантовић и  Милица Дрндаревић овогодишње су добитнице награде „Богдан Чиплић“ коју уз подршку општине Нови Бечеј додељује Банатски културни центар из Новог Милошева.

Жири који је радио у саставу Радован Влаховић, књижевник, директор Банатског културног центра и председник жирија, мср Милана Поучки и мср Ненад Станојевић од тридесетак пристиглих радова одлучили су да ове године награда која носи има књижевника, преводица и управника Српског народног позоришта буде додељена Катарини Пантовић за рукопис „Визуелни цитати света“ и Милици Дрндаревић за рукопис „Ако је то све“. Ауторкама ће као део награде Банатски културни центар објавити награђена дела.

У образложењу жирија за доделу награде Катарини Пантовић за рукопис „Визуелни цитати света” наводи се да је реч о избору критика, приказа и есеја о савременој српској поезији, објављених у периоду од 2016. године до 2023. године. Текстови у књизи сабрани су по хронолошком принципу, са жељом ауторке да се направи преглед савременог српског песништва, пре него да се песништво подрвгне одређеним поетичким, теоријским или идеолошким критеријумима.

Жири наводи да стил Катарине Пантовић не само да је елегантан и јасан, него указује на поетичку отвореност у приступу књижевним делима и ствараоцима. Изостанак методолошког оквира не указује на слабости, него на огроман потенцијал увида. Ауторка води дијалог са делима и ствараоцима, желећи да у књижевни полилог укључи и читаоца. Катарину Пантовић одликују обавештеност и образовање, који уз истовремену непретенциозност указују на могућност високих домета у области књижевне критике. Ауторка књиге „Визуелни цитати“ света пише о књигама Милутина Петровића, Радмиле Лазић, Милована Марчетића, Ђорђа Деспића, Дејана Илића, Драгана Бошковића, Гојка Божовића и других.

Катарина Пантовић је завршила основне и мастер студије из компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду где је тренутно на докторским студијама. Запослена је у Институту за књижевност и уметност у Београду у звању истраживач-сарадник. Пише и објављује књижевну критику, есејистику, научне радове и поезију у периодици, научним часописима, зборницима и на интернет порталима. Објавила је и своје песничке збирке „Унутрашње невреме“ и „Ритуал пред спавање“

За песничку збирку Милице Дрндаревић  „Ако је то све“ жири је навео да ауторка спада у генерацију нових ослобођених писаца који радикално мењају наше представе о реалности поезије. Миличини текстови могу се опазити као промењени у односу на претходећу реалност књижевности, а језик и поступци ове поезије промењени и ослобођени многих условности какве су захтеване у класичној слици поезије, наводи жири. Њени широки неримовани стихови откривају унутар познатих сижеа напетости реалности какве сви живимо, нису то социолошки трактати о друштвеним групама, него повести о појединцу који је уроњен у емоционални и материјални провозориј сировог живота у окружењу његовог актуалног техничког  света. Милица се приближава и Чиплићу и његовом широком стиху и његовој фасцинацији приповедањем у поезији и сталном позивању на реалност, с друге стране Милица је мајстор ироније, мајстор приказивања реалности у њеном огољеном, сировом виду.

Милица Дрндаревић је песникиња и преводитељка, Објавила збирку песама „Примисли госпође Јастог “. Са енглеског је превела есеје и песме Џона Ешберија, Ђорђа Агамбена и Билија Колинса.