Потребна пуна плата за све време лечења од малигнитета

Савез самосталних синдиката Србије, конкретно Синдикат образовања, недавно је поднео иницијативу Социјално-економском савету (СЕС) да за малигне болести надокнада за боловање буде 100 одсто током целог трајања лечења. То је за „Политику” потврдио Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката, подсећајући да је повод за подношење захтева то што они који имају тешке болести за сада могу да добију накнаде од 100 одсто само за првих месец дана, после чега им се платни дан умањује за 35 одсто.

– Сви знамо да људи са таквим болестима имају велике трошкове за лечење, да боловање умањује зараде и да је немогуће да боловање са стопостотном покривеношћу зараде траје само месец дана. У последње две-три године плате јесу биле увећане за по десетак одсто, а сада просвету очекује повећање од барем 12 одсто, али су људи са малигнитетом и поред тога изузетно погођени, тако да би им значила оваква измена законске регулативе – истакао је Орбовић, и додао да на иницијативу поднету СЕС-у треба да реагују министарства за рад и здравље како би се мењао члан закона.

– У најбољем случају та законска регулатива би могла да се уреди за врло кратко време, у року од рецимо два-три месеца – напомиње Орбовић.

Синдикати су на последњој седници СЕС-а затражили и да се просек за боловање узима у последња три месеца, а не задњих годину дана. Што се тиче саме иницијативе, додао је Орбовић, ни послодавци нису били против тога, а на седници СЕС-а се говорило и о томе да треба спречавати злоупотребе боловања.

– Синдикат нема податке о томе колико људи користи такву врсту боловања. Послодавци су скренули пажњу на злоупотребе, поготово када су актуелни сезонски послови у питању. Ипак, важно је напоменути да за могуће злоупотребе није крив само радник. Јер, он не може добити боловање ако лекар није то утврдио и издао потврду о привременој спречености за рад. Ту наступа здравствена инспекција која врши те контроле – подсећа Орбовић.

Као примере лоше праксе, председник Савеза самосталних синдиката Србије наводи послодавце из фабрике „Јура” који су „терали болесне раднике да раде”.

– А ако су радници на боловању, онда их кажњавају кроз плате, јер немају стимулације које иначе добијају, па људи често долазе под температуром на посао. Они би, одласком на боловање, губили не само 35 одсто зараде, већ и право на озбиљне бонусе за присутност на раду – додаје Орбовић.

Прича око злоупотребе боловања траје већ извесно време, стога је питање да ли има мање пријава на такве врсте злоупотреба, односно да ли је стопа „кривотворења” мања него раније.

– Немамо тих података, сем ако бисмо ишли од фирме до фирме па да сазнамо. Нема ни повећаног броја примедби, а највише их је било у „Јури” и раније, у периоду короне, јер тада није било превише контроле – додаје Орбовић.

Да би се спречиле злоупотребе боловања, на томе треба да раде и послодавци, и синдикати, и Влада Србије са ресорним министарствима. Конкретна решења и предлози послодаваца су да се пре свега пооштри контрола боловања, изјавио је за РТС Милош Ненезић, председник Уније послодаваца Србије.

– Нарочито је присутно у малим срединама где дође радник код лекара који га зна и тражи да му напише боловање. И то је јавна тајна да се то тако ради – казао је Ненезић и напоменуо да радник треба да има свест да у случају његовог изостанка са посла послодавац трпи више различитих недостатака.

Проверавање оправданости изостанка запосленог са посла

Постоје ситуације када послодавац може, у складу са законом, да проверава оправданост изостанка запосленог са посла због сумње да је реч о злоупотреби. По Закону о раду, послодавцу је ионако омогућено да контролише запосленог. Јер, када сумња у аутентичност спречености за рад, може да затражи да комисија испита случај. Уколико се утврди да заиста није оправдано отворено боловање, послодавац радника може да отпусти, а да се против лекара покрене поступак пред Лекарском комором. Може такође и кроз свој општи акт да пошаље запосленог на независну контролу, на пример, на неку приватну клинику, али такав уговор са клиником мора да има закључен раније, као и да о томе запослени унапред буду обавештени. Ако запослени одбије да оде на лекарски преглед, онда је то такође разлог за отказ.