Разградњом Дејтона улазимо у неизвесност

Пресуда председнику Републике Српске Милораду Додику показаће да ли постоји спремност да се сачувају мир и стабилност или да се отвори ново жариште, а процес се одвија под великим политичким притиском и у осетљивој геополитичкој ситуацији, гласе неки од закључака са јучерашње трибине „Шта чинити ако буде осуђен председник Републике Српске”, одржане у Београду. Организатори су информативни портали „Факти” и „Све о Српској”, а уз подршку Представништва Републике Српске у Србији. Говорили су дипломата, шеф Представништва Српске Млађан Цицовић, некадашњи шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић, историчар др Александар Раковић, сенатор Републике Српске Ненад Кецмановић, аналитичар Александар Павић, декан Факултета безбедносних наука у Бањалуци др Предраг Ћеранић, пензионисани генерал Војске Републике Српске Винко Пандуревић, а модератор је био новинар Ђуро Билбија.

Код политике двоструких стандарда, истакао је Цицовић, навијачке логике и суровости политичке силе над аргументима истине и права ником не остављају могућност да једноставно игнорише нелегалност. „Истина и правда би се морале заиста озбиљно припремити за последице евентуалне осуде засноване на лажном представљању и тужбе по основу непоштовања те лажи”, рекао је он. Оценио је да не смемо дозволити да, како то рече Џорџ Орвел у „1984”, да лаж пређе у историју и постане истина.

Владислав Јовановић истакао је да је реч о ситуацији која је драматична по изгледу и по могућим последицама и да све то не мора да буде тако ако се сагледају чињенице и ако се има у виду да смо под великим притиском, можда и највећим до сада. Оценио је да није бесперспективно као што изгледа. Навео је да се Дејтон разграђује, да је постао слово на папиру, пре него сама суштина, а да је ово сада финална фаза. Битно је да се види, како је рекао, да ли је Америка, пре свега, спремна да се отвори још једно стање неизвесности са могућим компликацијама. Оценио је да то није циљ, јер су Америка и њени савезници и даље заокупљени много компликованијим стварима и да нису спремни на нове фронтове близу осетљивих области – Европе и Блиског истока. „Они више желе да појачају психолошко-политичку игру очекивања да ће то довести до унутрашњих подела и неких грешака у корацима са наше стране”, навео је Јовановић.

Ненад Кецмановић је оценио да је сам процес против председника РС Милорада Додика својеврсна и правна и политичка лакрдија. „Демократски изабраном председнику суди се зато што је прекршио закон самозваног високог представника”, навео је и додао да се процес против Додика води на суду БиХ, који је такође непостојећи и не постоји у анексу Дејтонског споразума. Навео је да је Додик могао да се и не појави на суђењу и да многи сматрају да није требало да се одазове, јер је на тај начин индиректно признао Шмита (високог представника), суд и прекршио одлуке своје скупштине.

„Зашто се ипак одлучио да се одазове? Наиме, они би могли против њега да распишу Интерполову црвену потерницу, па да га у свакој земљи, од БиХ, преко Србије и Мађарске, ухапсе и задрже”, казао је и додао је да је судницу изабрао као позорницу на којој ће раскринкати поменуте. Оценио је да овај процес служи да се суспендује један од бораца против униполарне хегемоније и додао да оптимистички типује на пресуду којом ће, поред неке симболичне казне, Додику бити забрањено да помиње „мирни разлаз” који Запад преводи као „једнострану сецесију Републике Српске”, односно да ће то бити нешто попут резолуције о забрани преиспитивања Сребренице.

Александар Павић је истакао да ће много зависити од тога каква ће бити пресуда и да све ово нема никакве везе са правом, већ са геополитиком, тј. наставком покушаја Запада, на челу са САД, да одржи контролу на овим просторима под њиховим условима. Рекао је да ћемо на основу тога каква ће бити пресуда моћи да проценимо да ли је њима у овом тренутку важно да овде очувају мир и стабилност или да покрену ново жариште. Навео је да је незамисливо да Србија мирно посматра како се из политичког живота на један насилан, нелегитиман и нелегалан начин елиминише главни српски лидер са друге стране Дрине. То би био прелазак Рубикона, оценио је, и на испит би били стављени Београд, Бањалука, али и Москва.

Александар Раковић, подсећајући на декларацију која је усвојена на Свесрпском сабору, истакао је да то постаје обавеза за нас, односно да не прихватимо одлуке тзв. Суда БиХ, уколико оне буду негативне. Оно што мало брине код ове декларације, која је добра, јесте то што у неколико тачака се исказива поштовање БиХ, а она, као што видимо, на све начине гази идентитет Републике Српске. Истакао је и да очекује да Додик буде осуђен пред тим судом, јер се показао као један од лидера слободног света.

Винко Пандуревић је казао да се суд, као ни овај процес није појавио изненада и да је БиХ исто оно што је била кроз векове од времена губитка њеног средњовековног државног идентитета. Како је истакао, према мишљењу главног носиоца власти у БиХ, односно високог представника, који, како је рекао, не разликује се од земаљског поглавара из доба Аустроугарске, нефункционалност БиХ као државе сматра се „заслугом домаћих политичара”.

Предраг Ћеранић је истакао да политички процес и притисци на председника Српске у овом тренутку не одговарају ни САД које су заокупљене ратовима у Украјини, на Блиском истоку, јер не желе отварање новог жаришта. Оценио је да писма подршке министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова и председника странке Јединствена Русија Дмитрија Медведева, која је добио Додик, представљају јасну поруку креаторима да Русија неће седети скрштених руку.