Razgradnjom Dejtona ulazimo u neizvesnost

Presuda predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku pokazaće da li postoji spremnost da se sačuvaju mir i stabilnost ili da se otvori novo žarište, a proces se odvija pod velikim političkim pritiskom i u osetljivoj geopolitičkoj situaciji, glase neki od zaključaka sa jučerašnje tribine „Šta činiti ako bude osuđen predsednik Republike Srpske”, održane u Beogradu. Organizatori su informativni portali „Fakti” i „Sve o Srpskoj”, a uz podršku Predstavništva Republike Srpske u Srbiji. Govorili su diplomata, šef Predstavništva Srpske Mlađan Cicović, nekadašnji šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović, istoričar dr Aleksandar Raković, senator Republike Srpske Nenad Kecmanović, analitičar Aleksandar Pavić, dekan Fakulteta bezbednosnih nauka u Banjaluci dr Predrag Ćeranić, penzionisani general Vojske Republike Srpske Vinko Pandurević, a moderator je bio novinar Đuro Bilbija.

Kod politike dvostrukih standarda, istakao je Cicović, navijačke logike i surovosti političke sile nad argumentima istine i prava nikom ne ostavljaju mogućnost da jednostavno ignoriše nelegalnost. „Istina i pravda bi se morale zaista ozbiljno pripremiti za posledice eventualne osude zasnovane na lažnom predstavljanju i tužbe po osnovu nepoštovanja te laži”, rekao je on. Ocenio je da ne smemo dozvoliti da, kako to reče Džordž Orvel u „1984”, da laž pređe u istoriju i postane istina.

Vladislav Jovanović istakao je da je reč o situaciji koja je dramatična po izgledu i po mogućim posledicama i da sve to ne mora da bude tako ako se sagledaju činjenice i ako se ima u vidu da smo pod velikim pritiskom, možda i najvećim do sada. Ocenio je da nije besperspektivno kao što izgleda. Naveo je da se Dejton razgrađuje, da je postao slovo na papiru, pre nego sama suština, a da je ovo sada finalna faza. Bitno je da se vidi, kako je rekao, da li je Amerika, pre svega, spremna da se otvori još jedno stanje neizvesnosti sa mogućim komplikacijama. Ocenio je da to nije cilj, jer su Amerika i njeni saveznici i dalje zaokupljeni mnogo komplikovanijim stvarima i da nisu spremni na nove frontove blizu osetljivih oblasti – Evrope i Bliskog istoka. „Oni više žele da pojačaju psihološko-političku igru očekivanja da će to dovesti do unutrašnjih podela i nekih grešaka u koracima sa naše strane”, naveo je Jovanović.

Nenad Kecmanović je ocenio da je sam proces protiv predsednika RS Milorada Dodika svojevrsna i pravna i politička lakrdija. „Demokratski izabranom predsedniku sudi se zato što je prekršio zakon samozvanog visokog predstavnika”, naveo je i dodao da se proces protiv Dodika vodi na sudu BiH, koji je takođe nepostojeći i ne postoji u aneksu Dejtonskog sporazuma. Naveo je da je Dodik mogao da se i ne pojavi na suđenju i da mnogi smatraju da nije trebalo da se odazove, jer je na taj način indirektno priznao Šmita (visokog predstavnika), sud i prekršio odluke svoje skupštine.

„Zašto se ipak odlučio da se odazove? Naime, oni bi mogli protiv njega da raspišu Interpolovu crvenu poternicu, pa da ga u svakoj zemlji, od BiH, preko Srbije i Mađarske, uhapse i zadrže”, kazao je i dodao je da je sudnicu izabrao kao pozornicu na kojoj će raskrinkati pomenute. Ocenio je da ovaj proces služi da se suspenduje jedan od boraca protiv unipolarne hegemonije i dodao da optimistički tipuje na presudu kojom će, pored neke simbolične kazne, Dodiku biti zabranjeno da pominje „mirni razlaz” koji Zapad prevodi kao „jednostranu secesiju Republike Srpske”, odnosno da će to biti nešto poput rezolucije o zabrani preispitivanja Srebrenice.

Aleksandar Pavić je istakao da će mnogo zavisiti od toga kakva će biti presuda i da sve ovo nema nikakve veze sa pravom, već sa geopolitikom, tj. nastavkom pokušaja Zapada, na čelu sa SAD, da održi kontrolu na ovim prostorima pod njihovim uslovima. Rekao je da ćemo na osnovu toga kakva će biti presuda moći da procenimo da li je njima u ovom trenutku važno da ovde očuvaju mir i stabilnost ili da pokrenu novo žarište. Naveo je da je nezamislivo da Srbija mirno posmatra kako se iz političkog života na jedan nasilan, nelegitiman i nelegalan način eliminiše glavni srpski lider sa druge strane Drine. To bi bio prelazak Rubikona, ocenio je, i na ispit bi bili stavljeni Beograd, Banjaluka, ali i Moskva.

Aleksandar Raković, podsećajući na deklaraciju koja je usvojena na Svesrpskom saboru, istakao je da to postaje obaveza za nas, odnosno da ne prihvatimo odluke tzv. Suda BiH, ukoliko one budu negativne. Ono što malo brine kod ove deklaracije, koja je dobra, jeste to što u nekoliko tačaka se iskaziva poštovanje BiH, a ona, kao što vidimo, na sve načine gazi identitet Republike Srpske. Istakao je i da očekuje da Dodik bude osuđen pred tim sudom, jer se pokazao kao jedan od lidera slobodnog sveta.

Vinko Pandurević je kazao da se sud, kao ni ovaj proces nije pojavio iznenada i da je BiH isto ono što je bila kroz vekove od vremena gubitka njenog srednjovekovnog državnog identiteta. Kako je istakao, prema mišljenju glavnog nosioca vlasti u BiH, odnosno visokog predstavnika, koji, kako je rekao, ne razlikuje se od zemaljskog poglavara iz doba Austrougarske, nefunkcionalnost BiH kao države smatra se „zaslugom domaćih političara”.

Predrag Ćeranić je istakao da politički proces i pritisci na predsednika Srpske u ovom trenutku ne odgovaraju ni SAD koje su zaokupljene ratovima u Ukrajini, na Bliskom istoku, jer ne žele otvaranje novog žarišta. Ocenio je da pisma podrške ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova i predsednika stranke Jedinstvena Rusija Dmitrija Medvedeva, koja je dobio Dodik, predstavljaju jasnu poruku kreatorima da Rusija neće sedeti skrštenih ruku.