Инвестициони рејтинг историјски успех Србије

Сав наш досадашњи успех стаје у три слова – БББ-. Наш пут успеха се наставља и након тог великог резултата. То значи макроекономску стабилност, избалансираност јавних финансија, разуман ниво јавног дуга. Србија је пре десетак година била на ивици банкрота, а сада је у рангу најуспешнијих економија. Дакле, позитивни изгледи за даље напредовање Србије су ту, каже у разговору за „Политику” Синиша Мали, први потпредседник Владе Србије и министар финансија

Цитат: Државе које имају инвестициони рејтинг карактеришу нижи трошкови задуживања, али и већа атрактивност за дугорочна улагања у реалну привреду

Касно синоћ у Србију је стигла вест да је једна од три највеће светске кредитне агенције америчка „S&P Global Ratings” повећала кредитни рејтинг Србије на БББ- са стабилним изгледима, што значи да је Србија тиме добила статус земље са инвестиционим рејтингом код те агенције. Какви су ваши први коментари?

Србија је први пут у својој историји добила инвестициони рејтинг и можемо само бити поносни на то. Ово је успех свих нас, свих грађана Србије. За десет година ово је подизање за четири нивоа код те рејтинг агенције и коначно смо у „инвестиционој корпи”. Наиме, агенција „S&P Global Ratings” повећала је дугорочни кредитни рејтинг Србије у страној и домаћој валути са ББ+ на БББ-. Сав наш досадашњи успех стаје у та три слова. Истовремено, подигли су и краткорочни кредитни рејтинг у страној и домаћој валути на А-3 са Б.

Иако је ово нешто што смо очекивали, нешто што је логичан след свега што смо урадили у претходној деценији и иако у складу с тим не могу да кажем да сам превише изненађен, преплављен сам поносом што смо у томе и званично успели. Добијање инвестиционог рејтинга је успех одговорне економске политике коју спроводи председник Србије Александар Вучић још од 2014. године. Па погледајте само – Србија је пре десетак година била на ивици банкрота, а сада је у рангу најуспешнијих економија. Утисци се још нису слегли, али ово је велика ствар за нашу земљу и најгласније питање које сада чујем је – „Инвестициони рејтинг је ту, шта сада?” Па, сада настављамо даље, мој је одговор. Резултати досадашњег рада су ту, али даљи планови су још већи. Наш пут се наставља с очекивањем да следеће године и друге две рејтинг агенције донесу оцену о инвестиционом рејтингу за нашу земљу. Притом, подсетићу да су нама све три рејтинг агенције о којима говоримо, ове године већ дале позитивне изгледе за повећање кредитног рејтинга. Дакле, позитивни изгледи за даље напредовање Србије су ту. Настављамо спровођење започетих реформи, настављамо са побољшањем квалитета живота грађана, са спровођењем програма „Скок у будућност – Србија 2027” и инвестиционим циклусом који смо започели.

Пре тога „шта сада”, реците нам шта за Србију, али и за инвеститоре, значи када једна земља има инвестициони рејтинг?

Кредитни рејтинг осликава способност и спремност земље да своје финансијске обавезе измирује на време и у потпуности. То је глобални инвестициони речник, неодвојив део процеса доношења одлука за инвеститоре. А знамо одлично колико су инвестиције значајне и шта оне све вуку. Пре свега развој, раст БДП-а, нова радна места и тако даље. Агенције за кредитни рејтинг имају значајан утицај на финансијско тржиште, јер инвеститори упоређују степен ризика који је за њих прихватљив. Занимљиво је да, на пример, јапански професионални инвеститори улажу искључиво у земље са инвестиционим рејтингом. Државе које имају инвестициони рејтинг карактеришу нижи трошкови задуживања, али и већа атрактивност за дугорочна улагања у реалну привреду. То значи макроекономску стабилност, избалансираност јавних финансија, разуман ниво јавног дуга. Три најутицајније светске агенције на финансијском тржишту су „S&P Global Ratings”, „Moody’s Ratings” и „Fitch Ratings”. Прва од те тројке је изашла са ставом: да, Србија је земља која заслужује инвестициони рејтинг. То је као да из друге лиге пређете у прву. Велики је то успех. Ми смо једина земља у региону са инвестиционим рејтингом, ако не рачунамо чланице ЕУ. Када говоримо о профилу инвеститора који улажу у српске обвезнице, до сада смо били у групи „земаља у развоју”. Пре тога, почетком 2000. године смо се водили у групи „фронтијер маркет”: тржиште се тек развијало и били смо на маргинама интересовања инвеститора. Са инвестиционим рејтингом отварају се врата великим светским професионалним инвеститорима који искључиво улажу у земље инвестиционог рејтинга.

Који се параметри узимају у разматрање за доношење такве одлуке?

У образложењу S&P-а које је синоћ објављено наводи се да је снажна домаћа тражња коју су погурала и велика државна улагања и припреме за Експо довела до очекиваног раста БДП-а Србије од четири одсто у овој и наредним годинама. Подсетићу да су њихове процене у априлу предвиђале привредни раст од 3,3 процента. Наводи се очекивање да ће Србији у томе помоћи стабилан раст БДП-а и разборито креирање макроекономске политике уз обуздавање свих фискалних притисака и задржавање нивоа јавног дуга умереним. У извештају стоји и да ће креирани бафери и резерве, укључујући све више диверсификоване нето стране директне инвестиције, ублажити потенцијалне екстерне шокове.

Укратко, Србија је оцењена као стабилна економија која може да се избори са нестабилностима које су постале правило последњих година, економија која упркос њима расте и има перспективу даљег раста. Нисмо више ризична земља коју инвеститори заобилазе, што смо и показали прошлогодишњим резултатима са приливом 4,5 милијарди евра страних директних инвестиција, а настављамо и ове, будући да се до сада у Србију слило 3,2 милијарде евра СДИ, па очекујем и да премашимо прошлогодишњи успех. А тога не би било да нисмо прво постигли макроекономску и финансијску стабилност, уз уређење јавних финансија. То су све процеси који су за нас били јако болни, као и сваке реформе, али дошло је време за плодове тог напорног рада. Србија данас има рекордно високу запосленост од 51,4 одсто, као и рекордно ниску незапосленост од 8,2 процента. Притом настављамо да отварамо фабрике, а тиме и нова радна места. Имамо рекордне девизне резерве од 28,22 милијарде евра и резерве злата највеће у историји. Моја визија Србије су просечне плате од 1.400 евра до краја 2027, просечне пензије и минимална зарада од 650 евра и БДП који премашује 100 милијарди евра. То ће бити троструки раст вредности свега што произведемо у односу на 2012, коју памтимо и по платама од 330 евра, пензијама од 204 евра и мизерним инвестицијама, уз губитак 500.000 радних места. Србија такве економске шокове никада више себи не би смела да допусти. Тежак је излазак из таквог блата, ми смо тај пут прошли и сада пред собом имамо потврду да смо кредибилни.

Током ове недеље у Београд је допутовала и Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ). О чему сте разговарали?

ММФ нам је ослонац и партнер током много претходних година. Били су ту да критикују када је то било потребно и када смо се тек хватали у коштац с реформама, по њиховим препорукама, али се нису либили ни да похвале када смо реформе спроводили добро. Текући аранжман Србије са овом институцијом се завршава, а разговарамо о новом аранжману, новим реформама, новим структурним циљевима. Све до сада дефинисане циљеве смо испунили. Они имају детаљан увид у све наше макроекономске параметре, разговарају са свим институцијама, почевши од председника Републике. Њихове препоруке за даље јачање фискалне стабилности су нам увек драгоцене. Ти разговори се увек воде уз разумевање и уважавање.

Често се могу чути критике да је Србија презадужена. Је ли то тачно?

Ако питате опозицију, свакако. Али нећу вам одговарати демагошки, јер јако је једноставно одговорити на то питање. Ако консултујете економске параметре који кажу да је ниво јавног дуга Србије у овом тренутку 46,5 одсто, а да је просек задужености еврозоне око 89 процената, јасно је да смо умерено задужени. Не само то, испод смо и квоте из Мастрихта од 60 процената, а када бисмо сав новац који имамо на рачуну у овом тренутку, а то је око 700 милијарди динара, искористили за отплату дуга, наша задуженост би спала на 39,1 одсто. То вам јасно говори колико је наша задуженост под контролом, јер смо апсолутно стабилни и ликвидни и јавни дуг заиста више није тема у Србији око које би требало дизати било какву панику. Чак сматрам то јако неодговорном политичком злоупотребом врло транспарентног податка.

Данас и када узимамо кредите, узимамо их за капиталне инвестиције које доприносе бољем квалитету живота грађана, а не за потрошњу, као што је то радила бивша власт. Дакле, још једном, јавни дуг нам је под апсолутном контролом, девизне, као и резерве злата су нам рекордно високе, отпорни смо и наша фискална политика је оцењена као „разборита”. Све друго у Србији је чиста политика.

Ребаланс буџета за 2024. је усвојен у скупштини почетком ове недеље. Када се може очекивати буџет за 2025. и шта ће бити најважније у њему?

Очекујем да буџет за наредну годину буде пред посланицима већ у новембру. То је пракса последњих неколико година, не чекамо последњи тренутак. Знамо шта су нам приоритети, пажљиво и конзервативно планирамо расподелу новца, на начин да не остављамо простора да било какви непланирани светски економски шокови драстичније утичу на наше финансије и стабилност. У данашњем свету неизвесности стабилност је све. Али Србија је имала превише „празних година” и мислим да је нашим грађанима доста чекања на бољи стандард, тако да ниједна нова криза више не сме одложити живот грађана. Због тога негујемо континуитет раста животног стандарда као један од приоритета сваког новог буџета. То значи даљи раст плата, пензија, минималне зараде и капиталних улагања који пак обезбеђују неки нови раст у наредним годинама. Пензије ћемо подићи 10,9 процената већ у децембру ове године, чиме ће оне достићи 436 евра просечно у следећој години. Од јануара следи ново повећање зарада у јавном сектору, као и повећање минималне цене рада, која ће порасти за 13,7 процената на 53.592 динара.

Даћу вам још један податак. Посматрано од 2020. до 2025, рачунајући предстојеће повећање, реалан раст просечне плате ће износити 37,3 одсто, минималне зараде 38,1 одсто, а 34,9 одсто ће износити реалан раст пензија у петогодишњем периоду. То значи да су се кућни буџети у том периоду повећали за трећину. Осим већих зарада, у протеклој деценији смо успели и да незапосленост са невероватних 25,9 процената сведемо на садашњих 8,2 процента и отворимо пола милиона нових радних места. Дали смо људима прилику да издржавају своје породице у својој земљи, а желимо и да њихове плате наставе да расту. Капитална улагања остају висока и у 2025. и настављамо са реализацијом пројекта „Скок у будућност – Србија 2027”.

Често истичете Експо као највећу развојну шансу Србије и тешко да постоји пројекат о коме се говори с толико удаљеним ставовима – од глорификације до оспоравања баш свега. Последња изнета критика је да је градња комплекса започета на парцелама које нису имовински-правно регулисане. Да ли има истине у томе?

Експо јесте апсолутно највећа развојна шанса Србије и резултате тога већ видимо. Очекујемо да та манифестација привуче неколико милиона гостију из око 120 земаља и да Србија у време његовог одржавања, током три месеца, буде центар света. Притом, „под кишобраном” Експа, а спроводећи програм „Скок у будућност”, широм Србије ћемо реализовати 323 пројекта, чија је укупна вредност 17,8 милијарди евра. То је економски погон који ће гурати наш раст наредних година.

С друге стране, то је и највећа кост у грлу сваког ко жели високе функције у нашој земљи кроз прљаву политичку борбу. Тешко је овако нешто и достићи, а тек престићи. Отуда оспоравања свега што вреди, што је урађено, сваког резултата. Апсолутно све у вези са Експом ће бити у складу са свим законима наше земље, у складу са апсолутно свим прописима.

Да ли је тачно да ће ваше министарство морати да чека на одобрење док се не заврши експропријација земљишта и пренос власништва због чега је обустављена градња Експа на пет хектара?

Што се тиче текста који је објављен пре неколико дана, желим јасно да кажем да ни на једној парцели где постоји било какво отворено имовинско-правно питање нису почели никакви радови, већ да се чека решавање имовинско-правних односа. Иначе, цео тај простор у Сурчину где ће бити изграђен Експо комплекс, нови Сајам, Национални стадион, 1.500 станова, као и сва потребна пратећа инфраструктура, обухвата 243 хектара, што је 2.430.000 квадрата, а у приватном власништву је мање од 250 квадратних метара, што ће бити решено у складу са законом и власници ће бити обештећени без икаквих проблема у погледу финансијске компензације имовине.

Али заиста не желим да кварим лепу причу каква је Експо. Настављамо да радимо, да градимо, да се припремамо за ту манифестацију која ће цео свет довести у Србију. Бићемо спремни за ту велику 2027. годину.