У Турској страхују од Нетанјахуа

Док се у свету могу чути различите процене када ће се и где Израел и Хезболах, односно Иран зауставити, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган позива међународну заједницу да хитно блокира освајачки поход премијера Бенјамина Нетанјахуа док не буде касно. У Анкари се страхује да ће се после Газе и Либана, на удару израелске армије наћи и друге земље у региону укључујући и Турску.

„После Либана следећи израелски циљ ће бити наша земља. Премијер Бенјамин Нетанјаху сања да и Анадолију укључи у Израел”, упозорава Ердоган који, од почетка сукоба у Гази пре годину дана, указује на освајачке амбиције Нетанјахуа, кога јавно оптужује за „државни тероризам, ратне злочине и геноцид над Палестинцима”.

„Ми се суочавамо са окупатором који покушава да у рат увуче цео регион. Нико ко има и мало савести, не сме да остане по страни и да ћути. Сви треба да реагују на тај масакр који су извршили Израелци”, истиче он.

У Анкари више дилеме нема, ако је икада и било, следећи циљ на нишану Нетанјахуа биће Турска. Медији у Истанбулу пишу да Израел неће оставити на миру ни непризнату државу Турску републику северни Кипар на подељеном медитеранском острву. Поготово што Велика Британија, која, као и Америка, безрезервно подржава режим у Тел Авиву, на Кипру има две војне базе, преко којих наводно Нетанјахуу већ стиже модерно западно наоружање.

Садашњи конфликт, оцењују у Анкари, није само између Израела и Палестине него је то борба између „експанзионистичког ционизма и муслимана” који бране своју земљу. „Најновији развој ситуације у региону пажљиво пратимо и предузећемо све неопходне мере како би заштитили наш суверинитет и територијални интегритет”, истичу у Министарству одбране Турске, преносе локални медији.

Председник парламента Нуман Куртулмуш заказао је хитну седницу која ће бити затворена за јавност. Посланици ће, како је најављено, расправљати о „израелским претњама” на које је указао шеф државе.

На ванредној седници Савета за националну безбедност осуђене су израелске војне операције у Либану у којима је страдало 1.100 грађана. Критикована је и одлука владе у Тел Авиву којом је генерални секретар УН Антонио Гутерес проглашен за „персону нон грата” и забрањен му је улазак у Израел. „То је последњи у низу примера који потврђује израелско безакоње”, истиче се у саопштењу савета.

Из Владе Турске позивају да „свет коначно отвори очи, више не може да жмури пред злочинима у Гази који су до сада однели више од 40.000 живота, углавном цивила – деце и жена Палестинаца”. Анкара је позвала све земље да подрже тужбу коју је Јужноафричка Република поднела Међународном суду правде у Хагу против израелског премијера, оптужујући га за геноцид над Палестинцима у Гази. Досад је то урадило десетак држава, међу којима је и Турска.

У ситуацији када су Уједињење нације, односно Савет безбедности, немоћни да зауставе садашњи хаос у Гази, Анкара позива све земље да признају палестинску државу. То је, сматрају, једини пут за превазилажење садашње кризе на Блиском истоку, то јест за решење тог проблема. Палестина сада у Генералној скупштини има статус посматрача без права гласа.

Иако у Вашингтону истичу да је решење у две државе, у пракси то годинама блокирају како би подржали Израел. Последњи пут САД су у Савету безбедности у априлу уложиле вето на предлог да се Палестина прими у Уједињене нације као пуноправни члан, док су Велика Британија и Швајцарска биле уздржане. Остале земље чланице тог тела су подржале ту иницијативу.

Лидер Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) Јасер Арафат је 1988. године прогласио независну државу. Први ју је признао Алжир, док је од западноевропских држава тај потез прва повукла Шведска, 2014. године.

Палестинску државу досад су признале 143 од укупно 193 земље, колико их има у светској организацији. После садашњег крвопролића у Гази још неколико земаља је повукло или ће, како најављују, повући тај потез: међу њима су Шпанија, Словенија, Норвешка, Ирска, Финска, Јерменија.