Србија има право да каже да јој је нанета неправда

Оно што ме је мотивисало да напишем ову књигу, јесте чињеница да сам видео да постоји велики несклад између онога што се заиста дешавало и онога што су медији извештавали на свој начин. Хтео сам да покажем да је истина другачија од онога што медији пласирају, рекао је јуче аутор књиге „Косово – нечувено отимање независности”, португласки генерал Раул Куња на представљању дела у Дому Војске у Београду. Својеврсно сведочанство, у издању „Чигоја штампе”, представља резултат знања аутора стеченог на терену. Генерал Куња је током 2000. осам месеци службовао на КиМ, као шеф обуке и доктрине у снагама НАТО. На Космет се вратио 2005, тада већ као генерал, на позицију шефа војних официра за везу у Привременој административној мисији УН на Косову (Унмик). Током три године и два месеца учешћа у овој мисији, генерал Куња, по чину највиши официр у структурама Унмика, био је војни саветник шефа ове мисије Јоакима Рикера.

 О књизи су говорили, уз аутора, бивши председник Владе Србије и потпредседник Владе СРЈ, председавајући Комисије за сарадњу са Верификационом мисијом ОЕБС-а на КиМ и један од представника наше земље на преговорима у Рамбујеу, Никола Шаиновић, политички аналитичар и каријерни дипломата др Зоран Миливојевић, историчар др Миле Бјелајац, директор „Чигоја штампе” Жарко Чигоја. Модератор је био Дарко Пејовић, уредник у листу „Политика”, а преводитељка је била др Анамарија Мариновић, уједно и преводитељка књиге. Куња је истакао да, када је завршио мисију у Приштини, морао је да напише извештај.

„Видео сам да се тај извештај доста разликовао од онога што сам гледао”, казао је. Додао је да намерава да то остави генерацијама као докторску тезу и да је желео да разјасни који су интереси стајали иза пропаганде и иза медија, као и који су то били политички и економски интереси. „Уколико једна страна има да каже да јој је нанесена неправда, онда је то Србија”, рекао је аутор.

Шаиновић је истакао да се ради о студији и о научном раду, који објашњава ток ствари, као и да је велики део књиге посвећен историјским процесима, који су претходили ситуацији. „Врло ретко се дешава да страни аутори уђу у детаљну анализу балканских народа, у њихова веровања и неверовања, култове, који у критичној ситуацији произведе материјалне последице. У миру су приче, а у рату су жртве”, навео је и додао да се у делу даје резултат историјских токова, односно како прекривени империјама, балкански народи, пошто не могу да их победе, сукобљавају се међусобно.

Народи који живе једни поред других, као Срби и Албанци на КиМ, имају потпуно две различите историје, иако живе на истом простору и у исто време. „Сваки од тих народа је формирао, како аутор каже у свом поглављу, идентитет жртве и уместо да је ту стао, народ је описао и ко је узрок те жртве, ко је тај други”, казао је Шаиновић и додао да се у књизи описује и како се развијао сукоб, а пошто је генерал Куња био учесник, он је то видео изнутра.

Два лајт мотива се овде провлаче, истакао је Дарко Пејовић, а то су историјски контекст и контекст међународних односа у коме се случај Косова дешава. Његов најјачи утисак био је да је реч о делу аутора који се потрудио, а у томе и успео – да у сваком одељку рукописа поштује принцип непристрасности.

Миле Бјелајац казао је да је ово дело само још једно сведочанство више које поткрепљује наша ранија писања чињеницама како је креирана криза на Балкану деведесетих година и како је „решавана”. „Ово сведочење долази са стране веома упућеног савременика и оно је још драгоценије на међународној сцени”, рекао је и додао да португалски језик није ограничен само на Португалију. Истакао је да су у књизи и сведочанства главних протагониста других криза и ратова, попут генерала Веслија Кларка, али да није реч о његовим мемоарима, већ у другим приликама, где је био веома искрен. Поменуо је интервју у коме је Кларк рекао да „Милошевић није добро схватио, ту се није радило о правима Албанаца, па чак ни о етничком чишћењу Албанаца, радило се о доласку америчке војске на Балкан, кредибилитету наше војне силе и о ресурсима”.

Зоран Миливојевић је истакао да је реч о храбром пројекту и храбром аутору. „Успех сваке књиге се мери по ономе да ли аутор успе на крају да докаже тезу због чега нешто пише или нешто истражује. У овом случају, теза која стоји у наслову са речима ’нечувено’ и ’отимање’, врло тешке речи, и тежак задатак не само за аутора, него за свакога ко се суочи са темом какво је Косово и Метохија. Најбољи доказ колико је у томе успео је његов закључак на крају, који отприлике, парафразирам, каже ’ако су наивно веровали да ће се косовска ствар завршити како су замислили, нису у праву’”, рекао је Миливојевић и додао да је то настојање да докаже да покушај да се направи држава од Косова путем силе, путем игнорисања историје, контекста, права, чега год, није успела и зато се књига чита у даху. Навео је и да је аутор непристрасан и да је суочио аргументе, да књига има неколико стотина извора и да је узео у обзир све што је релевантно.

На питање о одјеку његовог дела у Португалији генерал Куња је казао да је објављено у три издања и да је користе и студенти и новинари. Чигоја је закључио представљање књиге уз речи захвалности аутору и учесницима.