Стари железнички мост – нова атракција

Некадашњи Железнички мост, који се налази у близини Београдског сајма, у августу ове године напунио је 140 година постојања. За саобраћај није у функцији од 2018. године када је затворена некадашња Главна железничка станица у Савској улици, али би ускоро требало, како су рекли у „Београду на води”, да постане нова градска атракција. Његову обнову и претварање у пешачки мост недавно је најавио и председник Александар Вучић.

– Иако је измештањем железничког саобраћаја изгубио своју првобитну намену, одлучено је да се ипак сачува, ревитализује и трансформише у пешачку везу између две обале Саве. Испитивања су показала да мост у потпуности може да испуни своју нову намену – навели су у овом предузећу.

На новобеоградској страни, на мост ће се улазити кроз нови парк, а предвиђено је да он буде део будућег шеталишта које повезује Нови Београд са Булеваром војводе Мишића и, даље, са Топчидером.

– Поред пешачке стазе, мост ће имати бројне садржаје, међу којима су одморишта и видиковци са којих ће се пружати поглед на реку, панораму старог дела града и Новог Београда. Мост ће бити и својеврсна зелена оаза. Идеја да Стари железнички мост буде претворен у пешачки постоји већ неколико деценија, а сада ће коначно та идеја бити и реализована. Циљ није само да људи прелазе са једне на другу обалу, већ и да се задрже на самом мосту и уживају у погледу – наводе у овом предузећу.

У последњих неколико година могле су се чути различите идеје шта да се уради са овом ћупријом на Сави.

Према мишљењима појединих стручњака, овај мост могао је и да се оспособи за кретање трамваја. Тај став, пре неколико година изнео је за наш лист грађевински инжењер Љуба Костић, градитељ Павловића ћуприје и Моста слободе на Дрини у Фочи, изграђеног на месту моста порушеног у НАТО бомбардовању. Он је истицао да су челични мостови попут овог Железничког одлични за реконструкцију и проширење, али је и нагласио да се пре било каквих радова морају детаљно прегледати.

– Било би добро да град добије још једну саобраћајну везу леве и десне обале Саве јер расту саобраћајне потребе. Капацитете трамвајског прелаза са обале на обалу треба увећати свуда где се то може јер такве везе су и алтернатива када се неки трамвај поквари и блокира саобраћај – говорио је тада Костић.

Изгледа да овај мост није прошао „тест” јер је још у јануару ове године Синиша Мали, министар финансија, најавио да креће провера његове статике.

Иначе, идеја да он буде пешачко-бициклистички у јавност је изнета још 2015, да би измена планског документа за Београд на води 2021. само била потврђена. Он се тако нашао на списку пројеката који би требало да буду реализовани до 2027. године, односно до отварања специјалне међународне изложбе у Сурчинском пољу, познатије као Експо.

Стари железнички први је престонички мост којим је, гвозденим путем, тада погранични Београд, престоница Краљевине Србије, повезан са Аустроугарском и остатком Европе. Њиме је протутњао први српски воз ка Бечу, истог дана када је и станица отворена 20. августа 1884.

А преко њега је 30. јуна 2018. прешла и последња путничка композиција са тадашње Главне железничке станице ка Будимпешти.

Изградња првобитне конструкције моста почела је 1882. и овај, тада савремени мост на шест камених стубова, дугачак 462 метра, над реком се надвио у лето 1884. У првим деценијама постојања Железнички мост био је у власништву и Србије и Аустроугарске. Први пут у воду је пао на почетку Великог рата. Срушио га је капетан Михаило Алић са саборцима. Стубови и темељи били су неоштећени па је убрзо обновљен, али га је непријатељ поново оштетио у току рата. Окупатори су мост оспособили 1916. када су изградили и посебан колосек ка Топчидеру. Али, делови конструкције поново су завршили у Сави 1. новембра 1918. у току њиховог повлачења. Мост је наново оспособљен почетком двадесетих. Ни то није дуго трајало. У првим данима Априлског рата 1941. одреди наше војске срушили су све мостове у престоници да би успорили надирање нациста. Немци ипак брзо улазе у град и провизорно обнављају мост. Годину касније почела је градња и паралелног низводног моста да би се повећала проточност саобраћаја. Немци ипак нису успели да га заврше када је 1944. уследило савезничко бомбардовање. Посебно је била оштећена конструкција старог па је у послератном периоду план био да се оспособи мање оштећен низводни. Данашњи изглед мост је добио по завршетку Другог светског рата у оквиру ратне репарације. И био је једини београдски железнички мост преко Саве до изградње Новог железничког моста 1979. Дугачак је 350 метара, а висок 12.