Између традиције и нових идеја

Добро је да се једна тема отвори у „Политици”, најстаријем и, од оснивања 1904, вазда најпрогресивнијем листу на Балкану, са мало штуцања током свог дугог постојања. Искрен да будем, о тој теми сам на страницама вашег листа читао и у мају ове године у веома информативном и добром тексту Драгане Шубаревић. Сигуран сам да се још неко, у међувремену, од маја придружио клубу читалаца „Политике”, које је прво привукао Владислав Рибникар, пре тачно сто и двадесет година. Добро је, зарад дидактичности, вратити се на основе појма воук културе. Термин се први пут појавио у афроамеричком сленгу шездесетих година прошлог века и упућује нас на повећану свест о друштвеним неправдама, расизму, сексизму, и другим облицима дискриминације, да их све одмах не набрајам. Данас овај концепт обухвата шири спектар социјалних и политичких покрета који се залажу за једнакост, инклузију и заштиту маргинализованих група. У западним друштвима, колективном Западу, како воле неки да кажу, воук је постао снажан део политичке и културне дебате, са аргументима и за његов утицај и против њега.

Један од кључних аргумената у прилог култури јесте да она доприноси освешћивању о дуготрајним друштвеним неправдама. Борба против расизма, сексизма, хомофобије, трансфобије и других облика дискриминације, страха од различитости, боље рећи непознавања различитости, постала је средишњи део многих друштвених покрета, чиме се повећава свест о проблемима које су многи људи, посебно мањинске групе, дуго доживљавали.

Поборници воук културе тврде да је она неопходна за стварање правичнијег друштва. Кроз промене у законодавству, образовању и пословним праксама, заговорници траже системску промену која осигурава једнак приступ ресурсима и приликама за све. Воук покрет се често везује за социјалну правду и људска права, што је од суштинског значаја за демократска друштва која теже једнакости.

Ипак, воук култура није без својих критичара. Један од главних приговора односи се на перцепцију да воук покрет ствара климу цензуре и кенсел културе – праксу друштвене изолације или бојкота појединаца или организација због њихових ставова који се не слажу са воук наративом. Противници тврде да овакав приступ често иде у крајност и угрожава слободу говора, јер не допушта простор за различите погледе и дебате.

Критичари такође упозоравају да воук култура може довести до поларизације друштва, где се све више ствара разлика између оних који подржавају прогресивне идеје и оних који се идентификују са конзервативнијим вредностима. У том контексту, воук се понекад види као наметање нових норми и вредности, што може изазвати отпор код одређених група становништва које не желе нагле промене у друштвеним вредностима.

Вратимо се на нашу реалност. Србија се тренутно налази на путу европских интеграција и суочава се са бројним изазовима, како унутрашњим, тако и спољним, у процесу модернизације и усвајања европских стандарда. Воук култура, која је већ дубоко укорењена у западним друштвима, могла би имати утицај на српско друштво у контексту европских интеграција и тога се не треба плашити. О томе је још и Владислав Рибникар писао, као и Светозар Марковић, када су освајали слободе, управо за најугроженије, занемарене, понижене и увређене. Ту је и веза са нашом историјом, прогресивношћу и новим идејама које је Србија кроз своју историју не само прихватала већ и надограђивала. Светозар Марковић се и данас изучава на светским универзитетима, да подсетим.

Један од потенцијалних изазова за усвајање воук идеја у Србији јесте релативно традиционалан карактер друштва. Српска култура је понекад везана за традиционалне вредности, као што су породичне вредности и конзервативни поглед на друштвене улоге. Но ту нам може помоћи и боље познавање наше историје, традиције, која није била конзервативна, већ је наметала темпо који је Србију померао напред и стављао на мапу земаља из којих долазе нове идеје, праксе и покрети.

Додатно, интеграција Србије у Европску унију подразумева усклађивање са европским стандардима, који укључују јачање права мањина, родну равноправност и борбу против дискриминације. Воук идеје, посебно оне које се тичу инклузије и једнакости су корисне у том процесу.

Пажљиво, то је реч која нам је неопходна када говоримо о прихватању различитости, заштите мањина, уз схватање да је свако од нас у неком делу свога живота мањина или угрожен, било да сте жена, економски депривирани, или припадник било које од мањинских заједница.

Идеја иза воук културе је стварање друштва у коме сви имају једнаке шансе и где су сви гласови подједнако важни. То је несумњиво племенито. Међутим, начин на који се ти идеали спроводе може изазвати контроверзе, нарочито у друштвима као што је Србија, која балансирају између традиционалних вредности и европских интеграција.

Помирење традиционалних вредности и европских интеграција не само да је неопходно већ је и нужно. Волео бих да на почетку недеље активизма, коју ће делегација ЕУ ускоро обележавати у Србији, видим и представнике наше цркве. Уколико мене питате, познајући патријарха Порфирија, то је и могуће.

За Србију кључно питање није само да ли треба прихватити или одбацити воук идеје већ како пронаћи баланс између прогресивних вредности и очувања националног идентитета и традиције. Кроз пажљив и инклузиван дијалог могуће је усвојити оне елементе воук културе који могу унапредити друштво, а истовремено задржати стабилност и јединство нације. Уједно, Битеф, Фест и многи други искораци Србије у последњим деценијама постају већ наша традиција, што нам олакшава прихватање воук културе. Како не волим туђице, а воук култура то засигурно јесте, предлажем да је, зарад тог општег националног интереса, преведемо са „пробуђени”.

Пробуди се.

*Правник