Клинтонови опет праве проблем Обами

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18. новембра – Сарадници новоизабраног америчког председника Барака Обаме опет имају пуне руке посла око Клинтонових, где се као проблем за Хилари поново испоставља њен супруг Бил. Овога пута није реч о изборном надметању, већ о „испитивању терена” за остваривање Обамине намере да поражену страначку ривалку постави за шефа дипломатије– ако се претходно утврди да разгранати приватни послови њеног супруга (ништа слично својевременој сексуалној „афери Моника”) неће довести до сукоба интереса а на штету државе.

Тачније: специјализована екипа помно испитује да ли међународни финансијски „дилови” бившег председника могу да увале у неприлике будућег председника кад би му министарка спољних послова била некадашња прва дама, сада њујоршка сенаторка. Обама неће званично понудити ту функцију Хилари, док се не рашчисти да ли су с Билом „чиста посла”, наглашавају познаваоци. Као изазов наговештеном аранжману Хилари испоставља се, укратко, Билова разграната активност за сакупљање новца по свету, како за своје личне, тако и за потребе његове хуманитарне фондације. Поставља се, наиме, питање: шта би било кад би се акција (претпостављене) шефа Стејт департмента „сударила” с приватном иницијативом њеног мужа да у некој земљи згрне донације или зараду на основу приватно склопљеног уговора? Па даље: не били страни званичници, с обзиром на то да Бил важи као „утицајни алтернативни дипломата”, запали у недоумицу ко је, заправо, стварни заступник спољне политике Вашингтона? И не би ли таква евентуална јавно-приватна комбинација Клинтонових смањила ауторитет Обаме као председника?

Списак недоумица је дужи, али погледајмо, најпре, чињенице које су сада „под лупом”. Од одласка из Беле куће пре готово осам година, дакле у мандатима Џорџа Буша, Клинтонови су, према њиховим пореским пријавама, зарадили 109 милиона долара, махом писањем одвојених мемоара, али и хонорарима које је Бил добијао за говоре, често по иностранству.

Уз те говоре су ишли и приговори. Само прошле године наступио је 54 пута и за то убрао 10,1 милион долара, неретко по уговорима с компанијама и владама, с којима би Стејт департмент могао да се конфронтира наредних година, сугерише „Вашингтон пост”.

Испитују се и остале околности говора, чија је тарифа била и преко 400.000 долара за сат, међу чијим наручиоцима је био и овдашњи милијардер, газда ланца супермаркета, Роналд Баркл. Дотични је улагао новац, наводи се за владу у Дубаију, постао акционар и медијске фирме у Кини, сакупио милион долара за председничку кампању Хилари, а Билу, као саветнику у последњих шест година, исплатио 12,6 милиона долара. Да ли и ту лежи потенцијални сукоб интереса тек треба да се утврди.

Још су неизвесније „природе” улагања у Клинтонову председничку библиотеку (у арканзаском Литл Року) и његову фондацију која је израсла у „глобалну невладину организацију”, са око 800 запослених, посвећену ублажавању проблема као што су климатске промене, глад, сида, маларија… За обе те институције је у последњих десет година, широм света, сакупио око 500 милиона долара, прецизира њујоршки лист, уз напомену да су прилози, чије пошиљаоце није обелоданио, стизали махом из исламских земаља: владајуће саудијске породице, краља Марока, као и из организација повезаних с властима Уједињених Арапских Емирата, Кувајта и Катара.

По налазима „Тајмса”, међу 97 донатора који су у последњој години владавине Клинтона дали укупно 69 милиона долара, била су и двојица с прилозима од по милион долара, док су њихови послови били под истрагом Министарства правосуђа…

Симпатизери Клинтонових и поборници уласка Хилари у Обамину администрацију кажу да ће се показати како су подозрења „напумпана”. Брачни пар је „транспарентнији”, кажу, у финансијском погледу од многих њихових претходника у Белој кући.

Међу Обаминим подржаваоцима расте, међутим, неслагање са наговештеним унапређењем Хилари, запажа лист „Политика”. У стилу: „Зар смо се против Клинтонових борили, дуго и одлучно, да бисмо им сада препуштали власт”.

Многи обамистису, подсећа се, у импозантну изборну мобилизацију кренули подстакнути обећањима новог лидера да ће задовољити њихове тежње за битним променама, у које спада укидање „династичности” фамилија Буш и Клинтон. Сада им је тешко да се преоријентишу, па да „отписане” Клинтонове замисле међу главним кадровима „будућности која неће личити на прошлост”.

Обама показује спремност, пак, да састави „владу ривала”. Позива се на томе слична решења легендарног председника Абрахама Линколна, у чијем су кабинету били и његови противници.

У таквој комбинаторици, као уздржани се показују други кандидати за место шефа дипломатије. Масачусетски сенатор Џон Кери и гувернер Њу Мексика Бил Ричардсон донедавно су важили као фаворити за ту функцију, поготову што имају завидно спољнополитичко искуство. И што су „одавно” подржали Обаму против Хилари, који су се поприлично гложили управо око спољне политике.

Она је, на пример, гласала за рат у Ираку а он му се противио. Он је био и за дијалог с непријатељима, а она није. Сагласили су се, ипак, бар донекле: она га је подржала против републиканца Мекејна, а он јој је понудио положај шефице дипломатије ако се томе не испречи сукоб интереса, између онога што се од ње очекује и онога на шта се, у приватним аранжманима, навикао њен супруг…

-----------------------------------------------------------
Победник и губитник

Вашингтон, 18. новембра – Барак Обама и Џон Мекејн, победник и губитник на изборима за председника САД, договорили су се јуче да заједно раде – за обнову поверења грађана у власт. На састанку у Чикагу, Мекејн је наговестио и да је рад да помогне Обаминој администрацији. Пронели су се гласови да би му, заузврат, могла бити понуђена функција у њој, али за тако нешто засад – нема потврде.