„Ућуткивање Сократа“ у Београду

Београдска премијера драме „Ућуткивање Сократа” Хауарда Брентона, а у режији Небојше Брадића биће изведена у петак увече, 11.  октобра од 20 сати на сцени  Битеф театра. Дело је превео Ђорђе Кривокапић, костимографкиња је Марина Вукасовић Меденица, композиторка Александра Вребалов, сценски говор радила је Дијана Маројевић. Дизајнер светла је Радомир Стаменковић, дизајнер звука Зоран Јерковић. Представа је рађена у копродукцији са Центром за културу Тиват, где је премијерно изведена 22. августа у оквиру медитеранског театарског фестивала „Пургаторије“.

- Ово драмско дело плодног и успешног Британца Хауарда Брентона говори највише о демократији, о ситуацији коју читав свет данас има када се суочавамо са претећим таласима популизма и свим невољама које оно доноси по тако крхку ствар. Учинило ми се да ова драма, без обзира што говори о античком филозофу у последњим данима његовог живота, има и те како шта да каже нама данас и овде, примећује Небојша Брадић који је ово комплексно штиво добио посредством својих енглеских пријатеља, и додаје:

-Сократ се у комаду посматра из времена које нам доноси Платон у „Дијалозима“, али је у Брентоновом тексту уз античку причу везана и све време је присутна паралела са овим данас и овде.

Велике приче, као што је Сократова прича о храбрости, достојанственом страдању и смрти, као и о остајању доследним уз своја уверења, нешто је што мислим да вреди испричати. У драми су занимљиви повремени излети према иронији, која производи и духовитост, а то суптилно поигравање са поменутом паралелом изазива смех у публици.

Говорећи о добу пре нове ере „Ућуткивање Сократа” неупитно реферише на време садашње, када се и даље не зна шта је правда, шта је важније: јавно или приватно, како се демократија може сачувати од популизма, како се одбранити од „лаке извесности”.

-Како радити неки лик који глумца превазилази у сваком аспекту? Волео бих да кажем да сам кроз све проблеме и муке које сам имао суочивши се са тако моћним карактером и филозофом, успео да себе учиним бољим, али бојим се да није тако. Успео сам да се суочим са личним ограничењима и лимитима, јер покушавати да у себи откријеш тог човека јесте  немогућа мисија. Читава историја проткана је Сократовим мислима и делом. Није оставио ни једну записану реченицу, а ми ево 2.000 и нешто година касније радимо и представу о њему, каже Бојан Димитријевић који тумачи Сократа, док је Јелена Ступљанин која игра Сократову љубавницу Аспазију овако представила своју јунакињу:

-То је опасна и прагматична жена која искаче из времена у којем живи, али не искаче из нашег времена. Ова улога ме је надахнула. Аспазија је историјска личност, мада се о њој мало зна, као и о толиким другим женама у историји. Говорила је истину без задршке и то са позиције која је у друштву и данас маргинализована. Мислим да ће многима који осећају да желе нешто да кажу, а немају простор за то, ова представа дати ветар у леђа.

У глумачкој екипи су и: Сања Ристић Крајнов (Сократова жена Ксантипа) и Југослав Крајнов (игра два човека из народа, један је трговац, а други ништак).