У Суботици отворен јубиларни 20. Биофест

Суботица – У холу Отвореног универзитета отворен је 20. Биофест, јединствена манифестација на нашим просторима која у средиште ставља промовисање органске производње и повезивање између произвођача и потрошача.

Ове године јубиларни 20. Биофест одвија се под геслом „Значај одрживе (органске) пољопривреде са аспекта климатских промена и зелене економије” и на ову тему биће одржан и стручни, панел-скуп. На овом међународном фестивалу органских производа присутно је петнаестак излагача, претежно из Војводине, али је су дошле и чланице Удружења жена из Врњачке Бање.

„Очекујемо да на панел-дискусији о органској и конвенционалној пољопривреди са аспекта климатских промена чујемо шта ће струка рећи, који су резултати досадашњих истраживања и како могу да помогну пољопривредницима да преброде последице, јер ово лето је било катастрофа за пољопривреднике. Што се тиче стања у органској производњи, сваке године је приметно повећање површина. У периоду 2020–2023. године са 20.000 хектара органска производња је заснована на 29.000 хектара. У Војводини је сада на 9.000 хектара, а између 2020. и 2021. године имамо пад у органској производњи, али је дошло до опоравка и сада имамо 500 хектара више. То је и даље недовољан број. Ми имамо око 600 оператера. Наши произвођачи су претежно оријентисани на извоз, а према анализама ’Сербике органике’, чак до 99 одсто је био извоз сировина у Европску унију, док је сада нижи, извози се 90 одсто произведеног, што значи да се око 10 одсто продаје у нашој земљи. То је оно што је добро. Оно што је лоше јесте да још увек није расписан јавни позив за подстицаје на нивоу државе за биљну и сточарску производњу. Као Савет за органску производњу, обратили смо се ресорном министарству писмом да се до краја године распише јавни позив и да се убудуће зна када органски произвођачи могу да рачунају на субвенције које нису мале: износе 62.000 динара по хектару, што је 40 одсто више од субвенција у конвенционалној пољопривреди”, каже Сњежана Митровић, руководилац Организационог одбора манифестације и Удружења „Терас”.

Према њеним речима, у последње две деценије кроз Биофест и друге активности успели су да однегују потрошача органских производа, развију еколошку свест, и то претежно код млађе генерације.

„У години јубилеја време је да направимо новине и да се прилагодимо младој популацији од 20 до 40 година старости, да радимо на повезивању органских произвођача и потрошача користећи савремене путеве комуникације, друштвене мреже, али и даље ћемо наставити са нашим едукацијама”, каже Митровићева.

Управо током Биофеста биће одржана предавања на тему здраве исхране, посебно с аспекта коришћења житарица које су ретко у исхрани попут проса, биће организоване посете органским фармама, али и приказан филм о дану који су средњошколци провели на органској фарми.

На Биофесту награде су добили и истакнути произвођачи. Међу њима је и Карољ Фекете из Новог Кнежевца, који на 50 хектара производи шипурак који извози. „Сваке године је све већа потражња за органском храном. Задатак ми је да то ширим и промовишем, јер сам и сам произвођач садног материјала”, каже Фекете. Тaтјана Аврамов је из Бечеја стоји иза предузећа „Рил ред”, које прави органски намаз од малина. Њен производ награђен је и у на сајму у Бриселу. „Потрошња органских производа је у порасту, али у Србији недовољно. Овдашње тржиште није довољно за развијање органског бренда, промене се одигравају спорије него што смо мислили и зато већина фирми из ове области тежи ка извозу”, каже Тaтјана Аврамов.