U Subotici otvoren jubilarni 20. Biofest

Subotica – U holu Otvorenog univerziteta otvoren je 20. Biofest, jedinstvena manifestacija na našim prostorima koja u središte stavlja promovisanje organske proizvodnje i povezivanje između proizvođača i potrošača.

Ove godine jubilarni 20. Biofest odvija se pod geslom „Značaj održive (organske) poljoprivrede sa aspekta klimatskih promena i zelene ekonomije” i na ovu temu biće održan i stručni, panel-skup. Na ovom međunarodnom festivalu organskih proizvoda prisutno je petnaestak izlagača, pretežno iz Vojvodine, ali je su došle i članice Udruženja žena iz Vrnjačke Banje.

„Očekujemo da na panel-diskusiji o organskoj i konvencionalnoj poljoprivredi sa aspekta klimatskih promena čujemo šta će struka reći, koji su rezultati dosadašnjih istraživanja i kako mogu da pomognu poljoprivrednicima da prebrode posledice, jer ovo leto je bilo katastrofa za poljoprivrednike. Što se tiče stanja u organskoj proizvodnji, svake godine je primetno povećanje površina. U periodu 2020–2023. godine sa 20.000 hektara organska proizvodnja je zasnovana na 29.000 hektara. U Vojvodini je sada na 9.000 hektara, a između 2020. i 2021. godine imamo pad u organskoj proizvodnji, ali je došlo do oporavka i sada imamo 500 hektara više. To je i dalje nedovoljan broj. Mi imamo oko 600 operatera. Naši proizvođači su pretežno orijentisani na izvoz, a prema analizama ’Serbike organike’, čak do 99 odsto je bio izvoz sirovina u Evropsku uniju, dok je sada niži, izvozi se 90 odsto proizvedenog, što znači da se oko 10 odsto prodaje u našoj zemlji. To je ono što je dobro. Ono što je loše jeste da još uvek nije raspisan javni poziv za podsticaje na nivou države za biljnu i stočarsku proizvodnju. Kao Savet za organsku proizvodnju, obratili smo se resornom ministarstvu pismom da se do kraja godine raspiše javni poziv i da se ubuduće zna kada organski proizvođači mogu da računaju na subvencije koje nisu male: iznose 62.000 dinara po hektaru, što je 40 odsto više od subvencija u konvencionalnoj poljoprivredi”, kaže Snježana Mitrović, rukovodilac Organizacionog odbora manifestacije i Udruženja „Teras”.

Prema njenim rečima, u poslednje dve decenije kroz Biofest i druge aktivnosti uspeli su da odneguju potrošača organskih proizvoda, razviju ekološku svest, i to pretežno kod mlađe generacije.

„U godini jubileja vreme je da napravimo novine i da se prilagodimo mladoj populaciji od 20 do 40 godina starosti, da radimo na povezivanju organskih proizvođača i potrošača koristeći savremene puteve komunikacije, društvene mreže, ali i dalje ćemo nastaviti sa našim edukacijama”, kaže Mitrovićeva.

Upravo tokom Biofesta biće održana predavanja na temu zdrave ishrane, posebno s aspekta korišćenja žitarica koje su retko u ishrani poput prosa, biće organizovane posete organskim farmama, ali i prikazan film o danu koji su srednjoškolci proveli na organskoj farmi.

Na Biofestu nagrade su dobili i istaknuti proizvođači. Među njima je i Karolj Fekete iz Novog Kneževca, koji na 50 hektara proizvodi šipurak koji izvozi. „Svake godine je sve veća potražnja za organskom hranom. Zadatak mi je da to širim i promovišem, jer sam i sam proizvođač sadnog materijala”, kaže Fekete. Tatjana Avramov je iz Bečeja stoji iza preduzeća „Ril red”, koje pravi organski namaz od malina. Njen proizvod nagrađen je i u na sajmu u Briselu. „Potrošnja organskih proizvoda je u porastu, ali u Srbiji nedovoljno. Ovdašnje tržište nije dovoljno za razvijanje organskog brenda, promene se odigravaju sporije nego što smo mislili i zato većina firmi iz ove oblasti teži ka izvozu”, kaže Tatjana Avramov.