Органски производ

У дневном листу „Политика” у рубрици „Потрошач” од среде 2. октобра у чланку „Руше се снови о расту органске производње” објављено да ЕУ губи могућност да 25 одсто укупног пољопривредног земљишта преведе у органску производњу на својоj територији. Зар је то проблем? Зар пољопривредник, код нас сељак, не зна да пооре њиву са електричним трактором? Зар не зна тај исти пољопривредник да искористи стајско ђубриво, које би расуо по тој њиви и тиме учинио још здравије тло како би извршио сетву или садњу? Зар не зна да искористи кишницу за заливање, а код нас да обнови устајале, запуштене и девастиране канале који су служили за наводњавање у доба социјализма, који нам свима није ваљао? Зар не зна да сачека род или жетву и убере и пожње све то истим својим електричним трактором?

Ту није проблем у ЕУ око органске производње, него око профита мултинационалних компанија које се високо котирају на светским берзама и диригују која ће се храна јести и који хлеб је на трпези.

А ту се може рећи: да ли ми још имамо добру храну? По мом закључку, Холанђани, када дођу код нас, кажу да храна мирише, а ми знамо за чувену пластичну паприку и парадајз, из исте те земље. А када би се повео разговор о препаратима за уништавање корова, за прскање воћа, за спречавање влаге и буђи, ту би се тек развила прича.

Милош Матовић,
Чачак