Organski proizvod

U dnevnom listu „Politika” u rubrici „Potrošač” od srede 2. oktobra u članku „Ruše se snovi o rastu organske proizvodnje” objavljeno da EU gubi mogućnost da 25 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta prevede u organsku proizvodnju na svojoj teritoriji. Zar je to problem? Zar poljoprivrednik, kod nas seljak, ne zna da poore njivu sa električnim traktorom? Zar ne zna taj isti poljoprivrednik da iskoristi stajsko đubrivo, koje bi rasuo po toj njivi i time učinio još zdravije tlo kako bi izvršio setvu ili sadnju? Zar ne zna da iskoristi kišnicu za zalivanje, a kod nas da obnovi ustajale, zapuštene i devastirane kanale koji su služili za navodnjavanje u doba socijalizma, koji nam svima nije valjao? Zar ne zna da sačeka rod ili žetvu i ubere i požnje sve to istim svojim električnim traktorom?

Tu nije problem u EU oko organske proizvodnje, nego oko profita multinacionalnih kompanija koje se visoko kotiraju na svetskim berzama i diriguju koja će se hrana jesti i koji hleb je na trpezi.

A tu se može reći: da li mi još imamo dobru hranu? Po mom zaključku, Holanđani, kada dođu kod nas, kažu da hrana miriše, a mi znamo za čuvenu plastičnu papriku i paradajz, iz iste te zemlje. A kada bi se poveo razgovor o preparatima za uništavanje korova, za prskanje voća, za sprečavanje vlage i buđi, tu bi se tek razvila priča.

Miloš Matović,
Čačak