Земљотрес или иранско нуклеарно оружје

У касним вечерњим часовима 5. октобра, у иранском региону Семнан регистрован је потрес јачине 4,6 степени Рихтерове скале. Потрес се осетио и у Техерану удаљеном стотине километара од епицентра. Потрес није био нарочито јак, није било жртава, а није чак ни посебна новост у овом делу света. Догађај је ипак привукао пажњу светске јавности из једног веома забрињавајућег разлога - више нико није сигуран да ли је то заиста био земљотрес или је Иран тестирао нуклеарно оружје.

Земљотрес у иранској пустињи изазвао је ништа мањи политички потрес у чијем се епицентру налазе спекулације да је ово, у ствари, подземни нуклеарни тест. 

Ирански Teheran Times пише да су сеизмолози и власти у Ирану негирали нуклеарни тест. Лист наводи да је директор ЦИА-е Вилијам Бернс такође рекао да не постоје докази да Иран поседује нуклеарно наоружање. Интересантан додатак тексту ако имамо у виду да Иранци, уз своје искуство, не сматрају ЦИА као веродостојан извор вести и информација.

Није тешко замислити разлоге због којих би руководство Ирана извело нуклеарни тест који би оставио уочљиве трагове док би истовремено дао могућност порицања таквих проба. Упозорење непријатељима уз одређени степен куртоазног дипломатског и политички флексибилног порицања. 

Међутим, подједнако је реална могућност да теста заиста није било и да се ради о природној појави, али је догађај из иранске пустиње још увек обавијен велом тајне погодне за претпоставку обе опције.

Нуклеарни тест

Иран је већ умешан у рат са Израелом који је на ивици даље ескалације, од све деструктивнијих ракетних напада у још већи регионални, а можда и глобални рат. 

Осим вишедеценијског непријатељства између две земље, ескалација је у току из два разлога. Први, Израел већ више од годину дана спроводи војну кампању против Хамаса у Појасу Газе што је резултирало десетинама хиљада убијених палестинских цивила. Израел је наставио са акцијама које су добиле шире размере у којима нису поштеђене ни околне земље, а пре неколико дана започела је и копнена инвазија на Либан. Други, не мање важан разлог, Запад је стао на страну Израела, а тешко је замислити да би до ескалације дошло без подршке, пре свега САД и Велике Британије.

Из ова два разлога, Израел који је започео масовна убиства и свеобухватну агресију уз помоћ Запада добио је противника у регионалној „осовини отпора“  иза које стоји Иран.

„Осовине отпора“ под лабавом диригентском палицом Техерана једини је, мада слаб, одговор на оно што се дешава Палестинцима које су браћа по вери и читав арапски свет оставили на цедилу, а либански Хезболах и јеменски Хути иако наступају прилично аутономно, остали би можда и пресудно ослабљени без подршке Ирана.

Зато је неминовно морало доћи до судара Израела и Ирана, али се битка - употребом балистичких ракета, обавештајних бравура и спектакуларних атентата - преместила из околних земаља на њихов домаћи терен.

Познато је да Израел има једну од најбоље опремљених војски, тајних служби и неприкосновену технологију. Кључни фактор сукоба биће војна способност Ирана о којој се зна много мање и која, по свему судећи за сада, не може да парира Израелу.  Техеран нема модерне ваздушне снаге као Израел, али има изузетна ракетна постројења довољно јака да савладају одбрану Израела.

Упркос супротним тврдњама Израела, недавни, суздржани напад у коме је испаљено 180 пројектила показао је да Иран може да савлада израелску противваздушну одбрану која важи за вероватно најбољу на свету, а не недостаје јој ни помоћи Америке и Велике Британије. 

Нема сумње да би, у случају ескалације, Иран могао да нанесе немерљиву штету Израелу као ниједан противник до сада, исто као што би то у обрнутом случају, вероватно било још разорније.

Да ли је Запад закаснио

Израел је запретио да ће гађати иранска нафтна и нуклеарна постројења у знак одмазде на ракетне ударе по Тел Авиву. Међутим, иранска нуклеарна постројења налазе се дубоко под земљом што би у приличној мери отежало њихово уништење. Најава оваквог удара на Иран изазвала је снебивање чак и Американаца који традиционалнио дају безрезервну подршку Израелу.

На другој страни, Иран је сасвим сигурно развијао сопствени нуклеарни програм. Запад би ову чињеницу могао да искористи као изговор за напад на још једну земљу на Блиском истоку, а то онда може да одведе у непредвидиву ескалацију сукоба.

Амерички Wall Street Journal објавио је опширан чланак под насловом „Погледајте како су близу“ посвећен развију иранског нуклеарног програма док Foreign Policy пише да је сада идеалан тренутак за акцију којом би био уништен ирански нуклеарни програм.

Протекле деценије показале су када западни медији објављују да је Иран надомак поседовања нуклеарног оружја гледамо пропаганду можда наступајућег рата. Међутим, сада постоји реална могућност да је Иран већ успео развије или дође у посед нуклеарне бомбе. То би значило да је било какав напад Израела или Запада на Иран сада узалудан и представља ризичну авантуру са неизвесним исходом по цео свет. Овога пута друга страна би могла да узврати. Запад није навикао на противнике који узвраћају ударац, а посебан фактор одвраћања је најјачи политички аргумент данашњице - нуклеарно наоружање..