Чудесна виталност штампане речи

После четврт века константних предвиђања да ће књигу у штампаном издању „појести” дигитализација, данас је јасно да се то није десило, да се књиге и даље купују и читају управо „у папиру”. Још у првом таласу поменутих дистопијских теорија о књизи, у свету је констатовано да су издавачи једини који нису устукнули пред моћима нових технологија и да су приходи од продаје штампаних књига петоструко премашили оне од продаје електронских, док су компакт-дискови, штампане новине и часописи још тад забележили пад продаје. Тако је мање-више остало до данас – за разлику од дневних новина и часописа, књига ту битку изгубила није.

Ову констатацију потврђују и неки од водећих српских издавача, попут Боре Бабић, директорке „Академске књиге”.

– У трећој декади двадесет првог века сва важна дела која излазе у свету и даље објављују у тзв. paper book формату. Нису се дакле обистинила црна предвиђања да ће штампарије бити принуђене да затворе капије и да ће редакције издавачких кућа морати да се прилагоде производњи електронских књига. Тачно је да свака књига у процесу производње прође кроз дигитални облик, а штампање је последња фаза. Природно је да сваки издавач, због мањег улагања, једноставног приступа тржишту и испоруке књиге, настоји да издаје и електронске књиге, али оне, на срећу, никада неће потпуно потиснути оне штампане. Највећи број читалаца, ако им се допадне књига коју су прочитали у електронском облику, купиће и папирно издање. На „Амазону”, гигантској продајној платформи, специјализована академска издања великих британских и америчких универзитета увек се могу купити, поред електронског, у веома скупим папирним издањима. Уосталом, цивилизацијско искуство показује да већи део популације има потребу да поседује ствари у физичком облику. Књига је нешто опипљиво, са страшћу је држимо у руци, поклањамо, чувамо и гледамо на полици, и веома тешко је отуђујемо – закључује директорка „Академске књиге”, издавачке куће која на предстојећи Међународни београдски сајам књига излази са 70 нових књига, од којих се 11 паралелно објављује у електронској форми.

Упркос томе што је дигитализација значајно променила приступ информацијама и читалачке навике, књиге имају стабилну базу љубитеља који су емоционално везани за штампана издања, потврђује и Зоран Хамовић, директор и главни уредник издавачке куће „Клио”: „Многи истичу тактилни осећај и мирис папира као кључне разлоге зашто бирају штампане књиге, а и колекционарска страст је битан фактор. Време је такође важан фактор у обликовању потреба и навика према књигама и новинама. Док нам је као читаоцима новина приоритет брз приступ објективним информацијама, љубитељи књига уживају у „спорости” промишљеног приступа тексту, задржавајући се на њему и интелектуално и емотивно. Зато се вести све чешће читају у дигиталном формату, бесплатан или јефтин приступ вестима путем мобилних уређаја и рачунара чини ову опцију практичнијом од свакодневне куповине новина. Насупрот томе, упркос растућој популарности аудио и електронских књига, папирне књиге остају динамично присутне на тржишту”.

Ипак, упозорава Хамовић, то не значи повратак „старој доброј књизи”, нити има разлога да кличемо „Књига није мртва”. Књига се прилагођава, а технички прогрес је опрема додатним функцијама.

– Најзанимљивији издавачки феномен данашњице су интерактивне публикације, које нуде читаоцима додатне могућности кроз проширене садржаје који надилазе штампани формат. Функционални додаци као што су илустрације, филмови, архивска грађа и други дигитални елементи омогућавају читаоцима да преко кју-ар кодова приступе садржајима који нису део штампане књиге, већ су смештени у дигиталној сфери – додаје Хамовић.

Марија Младеновић, директорка маркетинга „Вулкан издаваштва”, које у просеку у активној понуди има више од 2.000 дела и око 400 нових издања годишње, оптимистично тврди да потражња за књигама у дигиталној ери не опада, већ расте: у времену мобилних телефона и кратких форми, добра књига је уточиште од притиска и брзине свакодневице.

Према мишљењу Гојка Божовића, главног уредника и оснивача Издавачке куће „Архипелаг”, књига је превасходно текст, а постојање њених различитих форми читаоцима повећава могућност избора.

– Након почетног узлета, раширеност електронске књиге је већ годинама на истом проценту. Већина читалаца и даље је склонија штампаним књигама. Издања ликовних монографија и лексикографије прва су која ће у потпуности прећи у домен електронског издаваштва, јер се тако унапређује квалитет презентације, начин претраживања и могућност надоградње садржаја – објашњава Божовић.

Како каже, за штампану књигу постоје много већи изазови од електронске „двојнице”.

– Многи садржаји који се представљају као електронске књиге заправо су чист облик пиратерије, објављивање ПДФ издања књига без ауторских права. Опадање укуса своди књиге свих врста на забавну функцију, а то је у друштву спектакла и разоноде прилично сигуран начин да се одустане од књига – упозорава Божовић и напомиње да се данас чита више него икада раније, али је питање шта се чита – књиге или портали, блогови и постови на друштвеним мрежама. Управо је то основно питање, сматра он, а од тога на који ће начин књига одговорити на ове изазове зависи и њена будућност.