Čudesna vitalnost štampane reči

Posle četvrt veka konstantnih predviđanja da će knjigu u štampanom izdanju „pojesti” digitalizacija, danas je jasno da se to nije desilo, da se knjige i dalje kupuju i čitaju upravo „u papiru”. Još u prvom talasu pomenutih distopijskih teorija o knjizi, u svetu je konstatovano da su izdavači jedini koji nisu ustuknuli pred moćima novih tehnologija i da su prihodi od prodaje štampanih knjiga petostruko premašili one od prodaje elektronskih, dok su kompakt-diskovi, štampane novine i časopisi još tad zabeležili pad prodaje. Tako je manje-više ostalo do danas – za razliku od dnevnih novina i časopisa, knjiga tu bitku izgubila nije.

Ovu konstataciju potvrđuju i neki od vodećih srpskih izdavača, poput Bore Babić, direktorke „Akademske knjige”.

– U trećoj dekadi dvadeset prvog veka sva važna dela koja izlaze u svetu i dalje objavljuju u tzv. paper book formatu. Nisu se dakle obistinila crna predviđanja da će štamparije biti prinuđene da zatvore kapije i da će redakcije izdavačkih kuća morati da se prilagode proizvodnji elektronskih knjiga. Tačno je da svaka knjiga u procesu proizvodnje prođe kroz digitalni oblik, a štampanje je poslednja faza. Prirodno je da svaki izdavač, zbog manjeg ulaganja, jednostavnog pristupa tržištu i isporuke knjige, nastoji da izdaje i elektronske knjige, ali one, na sreću, nikada neće potpuno potisnuti one štampane. Najveći broj čitalaca, ako im se dopadne knjiga koju su pročitali u elektronskom obliku, kupiće i papirno izdanje. Na „Amazonu”, gigantskoj prodajnoj platformi, specijalizovana akademska izdanja velikih britanskih i američkih univerziteta uvek se mogu kupiti, pored elektronskog, u veoma skupim papirnim izdanjima. Uostalom, civilizacijsko iskustvo pokazuje da veći deo populacije ima potrebu da poseduje stvari u fizičkom obliku. Knjiga je nešto opipljivo, sa strašću je držimo u ruci, poklanjamo, čuvamo i gledamo na polici, i veoma teško je otuđujemo – zaključuje direktorka „Akademske knjige”, izdavačke kuće koja na predstojeći Međunarodni beogradski sajam knjiga izlazi sa 70 novih knjiga, od kojih se 11 paralelno objavljuje u elektronskoj formi.

Uprkos tome što je digitalizacija značajno promenila pristup informacijama i čitalačke navike, knjige imaju stabilnu bazu ljubitelja koji su emocionalno vezani za štampana izdanja, potvrđuje i Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće „Klio”: „Mnogi ističu taktilni osećaj i miris papira kao ključne razloge zašto biraju štampane knjige, a i kolekcionarska strast je bitan faktor. Vreme je takođe važan faktor u oblikovanju potreba i navika prema knjigama i novinama. Dok nam je kao čitaocima novina prioritet brz pristup objektivnim informacijama, ljubitelji knjiga uživaju u „sporosti” promišljenog pristupa tekstu, zadržavajući se na njemu i intelektualno i emotivno. Zato se vesti sve češće čitaju u digitalnom formatu, besplatan ili jeftin pristup vestima putem mobilnih uređaja i računara čini ovu opciju praktičnijom od svakodnevne kupovine novina. Nasuprot tome, uprkos rastućoj popularnosti audio i elektronskih knjiga, papirne knjige ostaju dinamično prisutne na tržištu”.

Ipak, upozorava Hamović, to ne znači povratak „staroj dobroj knjizi”, niti ima razloga da kličemo „Knjiga nije mrtva”. Knjiga se prilagođava, a tehnički progres je oprema dodatnim funkcijama.

– Najzanimljiviji izdavački fenomen današnjice su interaktivne publikacije, koje nude čitaocima dodatne mogućnosti kroz proširene sadržaje koji nadilaze štampani format. Funkcionalni dodaci kao što su ilustracije, filmovi, arhivska građa i drugi digitalni elementi omogućavaju čitaocima da preko kju-ar kodova pristupe sadržajima koji nisu deo štampane knjige, već su smešteni u digitalnoj sferi – dodaje Hamović.

Marija Mladenović, direktorka marketinga „Vulkan izdavaštva”, koje u proseku u aktivnoj ponudi ima više od 2.000 dela i oko 400 novih izdanja godišnje, optimistično tvrdi da potražnja za knjigama u digitalnoj eri ne opada, već raste: u vremenu mobilnih telefona i kratkih formi, dobra knjiga je utočište od pritiska i brzine svakodnevice.

Prema mišljenju Gojka Božovića, glavnog urednika i osnivača Izdavačke kuće „Arhipelag”, knjiga je prevashodno tekst, a postojanje njenih različitih formi čitaocima povećava mogućnost izbora.

– Nakon početnog uzleta, raširenost elektronske knjige je već godinama na istom procentu. Većina čitalaca i dalje je sklonija štampanim knjigama. Izdanja likovnih monografija i leksikografije prva su koja će u potpunosti preći u domen elektronskog izdavaštva, jer se tako unapređuje kvalitet prezentacije, način pretraživanja i mogućnost nadogradnje sadržaja – objašnjava Božović.

Kako kaže, za štampanu knjigu postoje mnogo veći izazovi od elektronske „dvojnice”.

– Mnogi sadržaji koji se predstavljaju kao elektronske knjige zapravo su čist oblik piraterije, objavljivanje PDF izdanja knjiga bez autorskih prava. Opadanje ukusa svodi knjige svih vrsta na zabavnu funkciju, a to je u društvu spektakla i razonode prilično siguran način da se odustane od knjiga – upozorava Božović i napominje da se danas čita više nego ikada ranije, ali je pitanje šta se čita – knjige ili portali, blogovi i postovi na društvenim mrežama. Upravo je to osnovno pitanje, smatra on, a od toga na koji će način knjiga odgovoriti na ove izazove zavisi i njena budućnost.