Руски парламентарац против Савета Европе

Андреј Луговој, политичар, бизнисмен и члан Државне думе (доњег дома парламента) Русије испред Либерално-демократске партије (ЛДПР), тражи да Савет Европе (СЕ) буде – распуштен. Подсетимо, највећа европска држава суспендована је из овог тела фебруара 2022. због конфликта у Украјини. За поменуту одлуку од 47 чланова гласала су 42. У Москви су поменуто решење оценили као „отворено политичко”, и као сврставање ове званично неутралне организације уз САД и НАТО. Русија се из СЕ повукла 15. марта исте године.

Према мишљењу Луговоја, Савет Европе је само оружје за притисак у рукама Запада, уплетен је у „отворено русофобске” делатности и као такав непожељан у Русији. „Послао сам захтев врховном тужиоцу да се политика СЕ прогласи антируском, а његов рад на територији наше земље означи као – непожељан”, пренеле су агенције његове речи.

Савет Европе је међународна организација основана 1949. године на иницијативу неколико западних земаља а са главним задатком заштите људских права, промоције демократије и очувања владавине права. Седиште му је, као и Парламентарне скупштине и Европског суда за људска права, смештено у Стразбуру. Тренутно (без Русије) има 46 чланице укључујући и Србију. Географски обим рада му је шири од Европске уније будући да укључује и земље које нису чланице ЕУ попут Турске, Норвешке и Швајцарске.

Много је тешких речи размењено на релацији Москва–Стразбур у последње време. Док из Кремља стижу оцене да СЕ промовише искључиво западни поглед на свет, посебно амерички и британски, са супротне стране шаљу се оцене о ауторитарности режима у Русији, па чак и тврдње да су недавни избори за председника ове земље били – непоштени.

Гнев руских грађана посебно је изазвало уочљиво ћутање Савета Европе у случају терористичког напада на дворану „Крокус сити хол” у Москви (22. марта) када је живот изгубило више од 140 људи. У грехе СЕ рачуна се и осуда одлуке Русије да забрани одржавање ЛГБТ параде 2012, затим петогодишња суспензија руске делегације 2014. након усвајања декларације којом се повратак Крима под суверенитет матичне земље проглашава нелегалним, позиви на – „деколонизацију Русије“ и проглашавање те земље „спонзором тероризма”.

Додајмо и да је, по одстрањивању Руске Федерације из СЕ први заменик председавајућег Комитета за спољна питања РФ Владимир Џабаров издао саопштење у којем се наводи: „Колико се сећам, Русија је своје финансијске обавезе према Савету Европе измирила још почетком године. Био би гест доброг васпитања да се те паре сада врате”. А реч је о 32,5 милиона британских фунти. Како преносе медији, Русија се од тренутка искључивања из СЕ повукла из 21 договора које је потписала са овом организацијом укључујући и Конвенцију о заштити људских права и основних слобода.

У тренутку када се у Европи води велики рат око чијег правог узрока, начина вођења, жељеног и могућег исхода нема јасне сагласности, може се очекивати да се и овдашње институције приклањају оној страни која их је, на неки начин, и створила, а над њима има кључну моћ. Али то, нажалост, значи и да унисоност ка којој су стремиле поменуте институције није доведена до правог степена, као и да су притисци од моћника (са које год стране долазили) могући и присутни.

Када је Стари континент у питању, ти притисци нису само локални, већ у све већој мери долазе из неевропских земаља, пре свих из САД и Кине, а у последње време чак и из Африке.

Функционисање једне међународне организације без њеног кључног члана свакако није могуће на правом нивоу. Могуће су тек локалне акције, захтеви, одобрења… који могу да падну у воду онога тренутка када се то некоме утицајном прохте. Пример за то су и Уједињене нације које, као кровна светска организација, свакако имају далеко већи утицај од Савета Европе, али које данас нису способне да се адекватно ухвате у коштац с било којом кризом, ратном или хуманитарном.

Јасно је да Европа не може своју судбину да каналише не водећи интереса о Русији. Уосталом, управо је источни џин био један од кључних фактора у ратовима који су се вековима одвијали на овдашњим просторима. Једнако тако јасно је и да је Русији Европа нужност и исходиште. Размирице око чланства у СЕ ту чињеницу неће променити. ¶Слободан Самарџија

Андреј Луговој, политичар, бизнисмен и члан Државне думе (доњег дома парламента) Русије испред Либерално-демократске партије (ЛДПР), тражи да Савет Европе (СЕ) буде – распуштен. Подсетимо, највећа европска држава суспендована је из овог тела фебруара 2022. због конфликта у Украјини. За поменуту одлуку од 47 чланова гласала су 42. У Москви су поменуто решење оценили као „отворено политичко”, и као сврставање ове званично неутралне организације уз САД и НАТО. Русија се из СЕ повукла 15. марта исте године.

Према мишљењу Луговоја, Савет Европе је само оружје за притисак у рукама Запада, уплетен је у „отворено русофобске” делатности и као такав непожељан у Русији. „Послао сам захтев врховном тужиоцу да се политика СЕ прогласи антируском, а његов рад на територији наше земље означи као – непожељан”, пренеле су агенције његове речи.

Савет Европе је међународна организација основана 1949. године на иницијативу неколико западних земаља а са главним задатком заштите људских права, промоције демократије и очувања владавине права. Седиште му је, као и Парламентарне скупштине и Европског суда за људска права, смештено у Стразбуру. Тренутно (без Русије) има 46 чланице укључујући и Србију. Географски обим рада му је шири од Европске уније будући да укључује и земље које нису чланице ЕУ попут Турске, Норвешке и Швајцарске.

Много је тешких речи размењено на релацији Москва–Стразбур у последње време. Док из Кремља стижу оцене да СЕ промовише искључиво западни поглед на свет, посебно амерички и британски, са супротне стране шаљу се оцене о ауторитарности режима у Русији, па чак и тврдње да су недавни избори за председника ове земље били – непоштени.

Гнев руских грађана посебно је изазвало уочљиво ћутање Савета Европе у случају терористичког напада на дворану „Крокус сити хол” у Москви (22. марта) када је живот изгубило више од 140 људи. У грехе СЕ рачуна се и осуда одлуке Русије да забрани одржавање ЛГБТ параде 2012, затим петогодишња суспензија руске делегације 2014. након усвајања декларације којом се повратак Крима под суверенитет матичне земље проглашава нелегалним, позиви на – „деколонизацију Русије“ и проглашавање те земље „спонзором тероризма”.

Додајмо и да је, по одстрањивању Руске Федерације из СЕ први заменик председавајућег Комитета за спољна питања РФ Владимир Џабаров издао саопштење у којем се наводи: „Колико се сећам, Русија је своје финансијске обавезе према Савету Европе измирила још почетком године. Био би гест доброг васпитања да се те паре сада врате”. А реч је о 32,5 милиона британских фунти. Како преносе медији, Русија се од тренутка искључивања из СЕ повукла из 21 договора које је потписала са овом организацијом укључујући и Конвенцију о заштити људских права и основних слобода.

У тренутку када се у Европи води велики рат око чијег правог узрока, начина вођења, жељеног и могућег исхода нема јасне сагласности, може се очекивати да се и овдашње институције приклањају оној страни која их је, на неки начин, и створила, а над њима има кључну моћ. Али то, нажалост, значи и да унисоност ка којој су стремиле поменуте институције није доведена до правог степена, као и да су притисци од моћника (са које год стране долазили) могући и присутни.

Када је Стари континент у питању, ти притисци нису само локални, већ у све већој мери долазе из неевропских земаља, пре свих из САД и Кине, а у последње време чак и из Африке.

Функционисање једне међународне организације без њеног кључног члана свакако није могуће на правом нивоу. Могуће су тек локалне акције, захтеви, одобрења… који могу да падну у воду онога тренутка када се то некоме утицајном прохте. Пример за то су и Уједињене нације које, као кровна светска организација, свакако имају далеко већи утицај од Савета Европе, али које данас нису способне да се адекватно ухвате у коштац с било којом кризом, ратном или хуманитарном.

Јасно је да Европа не може своју судбину да каналише не водећи интереса о Русији. Уосталом, управо је источни џин био један од кључних фактора у ратовима који су се вековима одвијали на овдашњим просторима. Једнако тако јасно је и да је Русији Европа нужност и исходиште. Размирице око чланства у СЕ ту чињеницу неће променити. ¶