Ruski parlamentarac protiv Saveta Evrope

Andrej Lugovoj, političar, biznismen i član Državne dume (donjeg doma parlamenta) Rusije ispred Liberalno-demokratske partije (LDPR), traži da Savet Evrope (SE) bude – raspušten. Podsetimo, najveća evropska država suspendovana je iz ovog tela februara 2022. zbog konflikta u Ukrajini. Za pomenutu odluku od 47 članova glasala su 42. U Moskvi su pomenuto rešenje ocenili kao „otvoreno političko”, i kao svrstavanje ove zvanično neutralne organizacije uz SAD i NATO. Rusija se iz SE povukla 15. marta iste godine.

Prema mišljenju Lugovoja, Savet Evrope je samo oružje za pritisak u rukama Zapada, upleten je u „otvoreno rusofobske” delatnosti i kao takav nepoželjan u Rusiji. „Poslao sam zahtev vrhovnom tužiocu da se politika SE proglasi antiruskom, a njegov rad na teritoriji naše zemlje označi kao – nepoželjan”, prenele su agencije njegove reči.

Savet Evrope je međunarodna organizacija osnovana 1949. godine na inicijativu nekoliko zapadnih zemalja a sa glavnim zadatkom zaštite ljudskih prava, promocije demokratije i očuvanja vladavine prava. Sedište mu je, kao i Parlamentarne skupštine i Evropskog suda za ljudska prava, smešteno u Strazburu. Trenutno (bez Rusije) ima 46 članice uključujući i Srbiju. Geografski obim rada mu je širi od Evropske unije budući da uključuje i zemlje koje nisu članice EU poput Turske, Norveške i Švajcarske.

Mnogo je teških reči razmenjeno na relaciji Moskva–Strazbur u poslednje vreme. Dok iz Kremlja stižu ocene da SE promoviše isključivo zapadni pogled na svet, posebno američki i britanski, sa suprotne strane šalju se ocene o autoritarnosti režima u Rusiji, pa čak i tvrdnje da su nedavni izbori za predsednika ove zemlje bili – nepošteni.

Gnev ruskih građana posebno je izazvalo uočljivo ćutanje Saveta Evrope u slučaju terorističkog napada na dvoranu „Krokus siti hol” u Moskvi (22. marta) kada je život izgubilo više od 140 ljudi. U grehe SE računa se i osuda odluke Rusije da zabrani održavanje LGBT parade 2012, zatim petogodišnja suspenzija ruske delegacije 2014. nakon usvajanja deklaracije kojom se povratak Krima pod suverenitet matične zemlje proglašava nelegalnim, pozivi na – „dekolonizaciju Rusije“ i proglašavanje te zemlje „sponzorom terorizma”.

Dodajmo i da je, po odstranjivanju Ruske Federacije iz SE prvi zamenik predsedavajućeg Komiteta za spoljna pitanja RF Vladimir Džabarov izdao saopštenje u kojem se navodi: „Koliko se sećam, Rusija je svoje finansijske obaveze prema Savetu Evrope izmirila još početkom godine. Bio bi gest dobrog vaspitanja da se te pare sada vrate”. A reč je o 32,5 miliona britanskih funti. Kako prenose mediji, Rusija se od trenutka isključivanja iz SE povukla iz 21 dogovora koje je potpisala sa ovom organizacijom uključujući i Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U trenutku kada se u Evropi vodi veliki rat oko čijeg pravog uzroka, načina vođenja, željenog i mogućeg ishoda nema jasne saglasnosti, može se očekivati da se i ovdašnje institucije priklanjaju onoj strani koja ih je, na neki način, i stvorila, a nad njima ima ključnu moć. Ali to, nažalost, znači i da unisonost ka kojoj su stremile pomenute institucije nije dovedena do pravog stepena, kao i da su pritisci od moćnika (sa koje god strane dolazili) mogući i prisutni.

Kada je Stari kontinent u pitanju, ti pritisci nisu samo lokalni, već u sve većoj meri dolaze iz neevropskih zemalja, pre svih iz SAD i Kine, a u poslednje vreme čak i iz Afrike.

Funkcionisanje jedne međunarodne organizacije bez njenog ključnog člana svakako nije moguće na pravom nivou. Moguće su tek lokalne akcije, zahtevi, odobrenja… koji mogu da padnu u vodu onoga trenutka kada se to nekome uticajnom prohte. Primer za to su i Ujedinjene nacije koje, kao krovna svetska organizacija, svakako imaju daleko veći uticaj od Saveta Evrope, ali koje danas nisu sposobne da se adekvatno uhvate u koštac s bilo kojom krizom, ratnom ili humanitarnom.

Jasno je da Evropa ne može svoju sudbinu da kanališe ne vodeći interesa o Rusiji. Uostalom, upravo je istočni džin bio jedan od ključnih faktora u ratovima koji su se vekovima odvijali na ovdašnjim prostorima. Jednako tako jasno je i da je Rusiji Evropa nužnost i ishodište. Razmirice oko članstva u SE tu činjenicu neće promeniti. ¶Slobodan Samardžija

Andrej Lugovoj, političar, biznismen i član Državne dume (donjeg doma parlamenta) Rusije ispred Liberalno-demokratske partije (LDPR), traži da Savet Evrope (SE) bude – raspušten. Podsetimo, najveća evropska država suspendovana je iz ovog tela februara 2022. zbog konflikta u Ukrajini. Za pomenutu odluku od 47 članova glasala su 42. U Moskvi su pomenuto rešenje ocenili kao „otvoreno političko”, i kao svrstavanje ove zvanično neutralne organizacije uz SAD i NATO. Rusija se iz SE povukla 15. marta iste godine.

Prema mišljenju Lugovoja, Savet Evrope je samo oružje za pritisak u rukama Zapada, upleten je u „otvoreno rusofobske” delatnosti i kao takav nepoželjan u Rusiji. „Poslao sam zahtev vrhovnom tužiocu da se politika SE proglasi antiruskom, a njegov rad na teritoriji naše zemlje označi kao – nepoželjan”, prenele su agencije njegove reči.

Savet Evrope je međunarodna organizacija osnovana 1949. godine na inicijativu nekoliko zapadnih zemalja a sa glavnim zadatkom zaštite ljudskih prava, promocije demokratije i očuvanja vladavine prava. Sedište mu je, kao i Parlamentarne skupštine i Evropskog suda za ljudska prava, smešteno u Strazburu. Trenutno (bez Rusije) ima 46 članice uključujući i Srbiju. Geografski obim rada mu je širi od Evropske unije budući da uključuje i zemlje koje nisu članice EU poput Turske, Norveške i Švajcarske.

Mnogo je teških reči razmenjeno na relaciji Moskva–Strazbur u poslednje vreme. Dok iz Kremlja stižu ocene da SE promoviše isključivo zapadni pogled na svet, posebno američki i britanski, sa suprotne strane šalju se ocene o autoritarnosti režima u Rusiji, pa čak i tvrdnje da su nedavni izbori za predsednika ove zemlje bili – nepošteni.

Gnev ruskih građana posebno je izazvalo uočljivo ćutanje Saveta Evrope u slučaju terorističkog napada na dvoranu „Krokus siti hol” u Moskvi (22. marta) kada je život izgubilo više od 140 ljudi. U grehe SE računa se i osuda odluke Rusije da zabrani održavanje LGBT parade 2012, zatim petogodišnja suspenzija ruske delegacije 2014. nakon usvajanja deklaracije kojom se povratak Krima pod suverenitet matične zemlje proglašava nelegalnim, pozivi na – „dekolonizaciju Rusije“ i proglašavanje te zemlje „sponzorom terorizma”.

Dodajmo i da je, po odstranjivanju Ruske Federacije iz SE prvi zamenik predsedavajućeg Komiteta za spoljna pitanja RF Vladimir Džabarov izdao saopštenje u kojem se navodi: „Koliko se sećam, Rusija je svoje finansijske obaveze prema Savetu Evrope izmirila još početkom godine. Bio bi gest dobrog vaspitanja da se te pare sada vrate”. A reč je o 32,5 miliona britanskih funti. Kako prenose mediji, Rusija se od trenutka isključivanja iz SE povukla iz 21 dogovora koje je potpisala sa ovom organizacijom uključujući i Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U trenutku kada se u Evropi vodi veliki rat oko čijeg pravog uzroka, načina vođenja, željenog i mogućeg ishoda nema jasne saglasnosti, može se očekivati da se i ovdašnje institucije priklanjaju onoj strani koja ih je, na neki način, i stvorila, a nad njima ima ključnu moć. Ali to, nažalost, znači i da unisonost ka kojoj su stremile pomenute institucije nije dovedena do pravog stepena, kao i da su pritisci od moćnika (sa koje god strane dolazili) mogući i prisutni.

Kada je Stari kontinent u pitanju, ti pritisci nisu samo lokalni, već u sve većoj meri dolaze iz neevropskih zemalja, pre svih iz SAD i Kine, a u poslednje vreme čak i iz Afrike.

Funkcionisanje jedne međunarodne organizacije bez njenog ključnog člana svakako nije moguće na pravom nivou. Moguće su tek lokalne akcije, zahtevi, odobrenja… koji mogu da padnu u vodu onoga trenutka kada se to nekome uticajnom prohte. Primer za to su i Ujedinjene nacije koje, kao krovna svetska organizacija, svakako imaju daleko veći uticaj od Saveta Evrope, ali koje danas nisu sposobne da se adekvatno uhvate u koštac s bilo kojom krizom, ratnom ili humanitarnom.

Jasno je da Evropa ne može svoju sudbinu da kanališe ne vodeći interesa o Rusiji. Uostalom, upravo je istočni džin bio jedan od ključnih faktora u ratovima koji su se vekovima odvijali na ovdašnjim prostorima. Jednako tako jasno je i da je Rusiji Evropa nužnost i ishodište. Razmirice oko članstva u SE tu činjenicu neće promeniti. ¶