У Лавову је већ безбедно, идите кући

Оштар заокрет у подршци украјинским избеглицама. Гостопримство и помоћ јењава. Боље речено, топи се. Све већи број држава ЕУ најављује промене за избеглице, а у већини случајева те промене нису набоље. У Великој Британији хиљаде украјинских породица већ остају без крова над главом због смањења понуде станова и недовољне подршке локалних власти. У Пољској, која је примила скоро милион украјинских избеглица, јавно расположење се променило због забринутости око социјалних давања. У Норвешкој и Мађарској сматрају да су западне области Украјине прилично безбедне за повратак.

Од 1. октобра 2024. украјинске избеглице у Пољској чекају озбиљне промене у систему социјалних давања. Конкретно, пољска влада је одлучила да укине неке врсте финансијске подршке које су раније пружане украјинским избеглицама .

Једна од најопипљивијих промена било је укидање субвенција за вртиће и јаслице. За многе украјинске породице ова помоћ је била важна за пружање бриге о деци, посебно за оне који су радили или студирали. Поред тога, обустављене су исплате у оквиру програма Famili Guardianship Capital, који је обезбедио до 12 хиљада злота за друго дете и следећу децу. Ове промене ће значајно утицати на материјалну ситуацију породица са децом које су раније добијале такву подршку.

Како је постало познато крајем марта, норвешке власти почеле су да ускраћују статус заштите украјинским избеглицама , рекавши да многе од њих више не испуњавају критеријуме за колективну заштиту, која омогућава приступ здравственој заштити, запошљавању, образовању и социјалним услугама.

Норвешка је проширила листу „безбедних“ региона Украјине, која укључује западне регионе као што су Лавов, Закарпатје и Тернопољ. Избеглице из ових региона више немају статус заштите

Према изјави норвешке министарке правде Емили Енгер Мел, то је због огромног броја Украјинаца који су стигли у земљу од почетка сукоба - више од 80 хиљада људи, пише НРК. Главне промене се тичу Украјинаца који су пре сукоба живели ван своје земље или имају двојно држављанство – сада им је одбијен азил.

До сада нико није насилно депортован, али су Украјинци почели да добијају извештаје о одбијању азила.

Холандија планира да скрати период боравишних дозвола за избеглице . Држава би могла да смањи важење боравишних дозвола за странце који су због сукоба побегли из својих земаља са пет година на две године. Ово је изјавила министарка за азил и миграције Холандије Марјолеин Фабер.

Претходно је холандска влада одлучила да само оне избеглице које имају стамбени простор, довољна примања и живе у Холандији најмање две године могу да рачунају на спајање породице .

Како је раније саопштено, холандска влада планира да уведе нове оштре антимиграционе мере, које ће бити међу најстрожима у ЕУ. Програм укључује строжије граничне контроле, сразмерне казне за прекршиоце, ограничења за спајање породице која укључују забрану одраслој деци да се придруже родитељима и нагласак на присилном враћању.

Први октобар је постао важан датум за Украјинце који су због сукоба били принуђени да оду у Аустрију. Сада грађани Украјине који су под привременом заштитом могу да поднесу захтев за специјалну РВР+ картицу (Rot-Veiß-Rot Karte Plus), која отвара нове хоризонте за запошљавање и омогућава боравак у земљи дуже него што се раније очекивало. А после 5 година биће могуће поднети захтев за дозволу сталног боравка у Европској унији.

Добијањем РВР+, сва социјална давања која нуди Аустрија биће укинута. Остаће на снази само избеглички статус и могућност коришћења „плаве карте“ (дозвола за привремени боравак са ограниченим приступом тржишту рада), која се даје расељеним лицима.

Ирска планира да смањи помоћ украјинским избеглицама, пише Irish Independent. Барем, влада земље активно размишља о томе.

Држава је дуго времена исплаћивала повећану помоћ, јер је настојала да обезбеди што је више могуће избеглицама. Ирска је од почетка сукоба платила власницима кућа 400 евра за стамбено збрињавање избеглица, а потом је тај износ удвостручен.

Међутим, влада сада наводи да дугорочна подршка Украјинцима ствара неједнаке услове на тржишту станова за друге људе.

Мађарска влада је обуставила стамбену помоћ за украјинске избеглице које су дошле из западних региона Украјине јер их Будимпешта сматра „безбедним“ за повратак .

А почетком октобра, мађарски премијер Виктор Орбан обећао је да ће избеглице из Будимпеште послати у Брисел. На тај начин је одговорио на критике ЕУ у вези са мађарском политиком према мигрантима, пише Политико.

"Ми ћемо послати мигранте на Гранд Плаце у Бриселу. Ако Брисел буде инсистирао на својој одлуци да нас казни, добиће шта жели", рекао је Орбан.

Пре тога, ЕУ је одлучила да Будимпешту казни са 200 милиона евра због кршења миграционих правила: земља задржава избеглице у транзитним зонама, не узима у обзир њихово право да остану у земљи док чекају коначну одлуку, ограничава приступ процедури за добијање заштита и сл.

Мађарска је већ два пута игнорисала казну. С тим у вези, Европска комисија је активирала посебну процедуру за одбијање ових средстава и наложила Будимпешти да плати једнократну казну од 200 милиона евра плус казну од милион евра за сваки дан кашњења у спровођењу судске одлуке.

„Усвојили сте их, а сада их се не можете отарасити... честа је реакција на прозивке на друштвеним мрежама.

У Лавову је већ безбедно... А када је тамо било опасно, питају се многи јер то није разлог заокрета. Питају се зашто сада Европљани  „ударају” несрећне Украјинце? Нека врате земљу онакву каква је била и васкрсну милион побијених, уопште, и надокнаде моралну и материјалну штету – и онда могу безбедно и с правом да протерају украјинске избеглице из својих земаља, макар и ногама!