U Lavovu je već bezbedno, idite kući

Oštar zaokret u podršci ukrajinskim izbeglicama. Gostoprimstvo i pomoć jenjava. Bolje rečeno, topi se. Sve veći broj država EU najavljuje promene za izbeglice, a u većini slučajeva te promene nisu nabolje. U Velikoj Britaniji hiljade ukrajinskih porodica već ostaju bez krova nad glavom zbog smanjenja ponude stanova i nedovoljne podrške lokalnih vlasti. U Poljskoj, koja je primila skoro milion ukrajinskih izbeglica, javno raspoloženje se promenilo zbog zabrinutosti oko socijalnih davanja. U Norveškoj i Mađarskoj smatraju da su zapadne oblasti Ukrajine prilično bezbedne za povratak.

Od 1. oktobra 2024. ukrajinske izbeglice u Poljskoj čekaju ozbiljne promene u sistemu socijalnih davanja. Konkretno, poljska vlada je odlučila da ukine neke vrste finansijske podrške koje su ranije pružane ukrajinskim izbeglicama .

Jedna od najopipljivijih promena bilo je ukidanje subvencija za vrtiće i jaslice. Za mnoge ukrajinske porodice ova pomoć je bila važna za pružanje brige o deci, posebno za one koji su radili ili studirali. Pored toga, obustavljene su isplate u okviru programa Famili Guardianship Capital, koji je obezbedio do 12 hiljada zlota za drugo dete i sledeću decu. Ove promene će značajno uticati na materijalnu situaciju porodica sa decom koje su ranije dobijale takvu podršku.

Kako je postalo poznato krajem marta, norveške vlasti počele su da uskraćuju status zaštite ukrajinskim izbeglicama , rekavši da mnoge od njih više ne ispunjavaju kriterijume za kolektivnu zaštitu, koja omogućava pristup zdravstvenoj zaštiti, zapošljavanju, obrazovanju i socijalnim uslugama.

Norveška je proširila listu „bezbednih“ regiona Ukrajine, koja uključuje zapadne regione kao što su Lavov, Zakarpatje i Ternopolj. Izbeglice iz ovih regiona više nemaju status zaštite

Prema izjavi norveške ministarke pravde Emili Enger Mel, to je zbog ogromnog broja Ukrajinaca koji su stigli u zemlju od početka sukoba - više od 80 hiljada ljudi, piše NRK. Glavne promene se tiču Ukrajinaca koji su pre sukoba živeli van svoje zemlje ili imaju dvojno državljanstvo – sada im je odbijen azil.

Do sada niko nije nasilno deportovan, ali su Ukrajinci počeli da dobijaju izveštaje o odbijanju azila.

Holandija planira da skrati period boravišnih dozvola za izbeglice . Država bi mogla da smanji važenje boravišnih dozvola za strance koji su zbog sukoba pobegli iz svojih zemalja sa pet godina na dve godine. Ovo je izjavila ministarka za azil i migracije Holandije Marjolein Faber.

Prethodno je holandska vlada odlučila da samo one izbeglice koje imaju stambeni prostor, dovoljna primanja i žive u Holandiji najmanje dve godine mogu da računaju na spajanje porodice .

Kako je ranije saopšteno, holandska vlada planira da uvede nove oštre antimigracione mere, koje će biti među najstrožima u EU. Program uključuje strožije granične kontrole, srazmerne kazne za prekršioce, ograničenja za spajanje porodice koja uključuju zabranu odrasloj deci da se pridruže roditeljima i naglasak na prisilnom vraćanju.

Prvi oktobar je postao važan datum za Ukrajince koji su zbog sukoba bili prinuđeni da odu u Austriju. Sada građani Ukrajine koji su pod privremenom zaštitom mogu da podnesu zahtev za specijalnu RVR+ karticu (Rot-Veiß-Rot Karte Plus), koja otvara nove horizonte za zapošljavanje i omogućava boravak u zemlji duže nego što se ranije očekivalo. A posle 5 godina biće moguće podneti zahtev za dozvolu stalnog boravka u Evropskoj uniji.

Dobijanjem RVR+, sva socijalna davanja koja nudi Austrija biće ukinuta. Ostaće na snazi samo izbeglički status i mogućnost korišćenja „plave karte“ (dozvola za privremeni boravak sa ograničenim pristupom tržištu rada), koja se daje raseljenim licima.

Irska planira da smanji pomoć ukrajinskim izbeglicama, piše Irish Independent. Barem, vlada zemlje aktivno razmišlja o tome.

Država je dugo vremena isplaćivala povećanu pomoć, jer je nastojala da obezbedi što je više moguće izbeglicama. Irska je od početka sukoba platila vlasnicima kuća 400 evra za stambeno zbrinjavanje izbeglica, a potom je taj iznos udvostručen.

Međutim, vlada sada navodi da dugoročna podrška Ukrajincima stvara nejednake uslove na tržištu stanova za druge ljude.

Mađarska vlada je obustavila stambenu pomoć za ukrajinske izbeglice koje su došle iz zapadnih regiona Ukrajine jer ih Budimpešta smatra „bezbednim“ za povratak .

A početkom oktobra, mađarski premijer Viktor Orban obećao je da će izbeglice iz Budimpešte poslati u Brisel. Na taj način je odgovorio na kritike EU u vezi sa mađarskom politikom prema migrantima, piše Politiko.

"Mi ćemo poslati migrante na Grand Place u Briselu. Ako Brisel bude insistirao na svojoj odluci da nas kazni, dobiće šta želi", rekao je Orban.

Pre toga, EU je odlučila da Budimpeštu kazni sa 200 miliona evra zbog kršenja migracionih pravila: zemlja zadržava izbeglice u tranzitnim zonama, ne uzima u obzir njihovo pravo da ostanu u zemlji dok čekaju konačnu odluku, ograničava pristup proceduri za dobijanje zaštita i sl.

Mađarska je već dva puta ignorisala kaznu. S tim u vezi, Evropska komisija je aktivirala posebnu proceduru za odbijanje ovih sredstava i naložila Budimpešti da plati jednokratnu kaznu od 200 miliona evra plus kaznu od milion evra za svaki dan kašnjenja u sprovođenju sudske odluke.

„Usvojili ste ih, a sada ih se ne možete otarasiti... česta je reakcija na prozivke na društvenim mrežama.

U Lavovu je već bezbedno... A kada je tamo bilo opasno, pitaju se mnogi jer to nije razlog zaokreta. Pitaju se zašto sada Evropljani  „udaraju” nesrećne Ukrajince? Neka vrate zemlju onakvu kakva je bila i vaskrsnu milion pobijenih, uopšte, i nadoknade moralnu i materijalnu štetu – i onda mogu bezbedno i s pravom da proteraju ukrajinske izbeglice iz svojih zemalja, makar i nogama!