Како победити живот

Лидија Каралејић пореклом је са Косова, из Приштине, где је одрасла, завршила Правни факултет и живела до пре десетак година. Сада са родитељима живи у Београду.

– Одрасла сам у породици која је увек гајила љубав према уметности, коју су тако пренели и на мене. Мој отац је вајар и некадашњи професор Факултета уметности у Приштини, а мајка је завршила Музичку академију. У таквој атмосфери, моја креативност је наилазила на подршку. Увек сам волела да понешто насликам, нацртам и направим неки комад накита. Са оцем се и данас радо консултујем и прихватам његове савете, а мајка ми често помогне када радим са стаклом.

За осликавање свиле и стакла заинтересовала сам се и раније, али сам тиме озбиљније почела да се бавим тек по доласку у Београд. Тада сам, игром случаја, на поклон добила боју за свилу. Пошто нисам знала на који начин да радим с овим материјалима, савете сам потражила од жене која је већ имала искуства у томе, па ми је она дала низ корисних савета и одала понеку занатску тајну. Много сам научила и сама, експериментишући прво са текстилним платнима, а користила сам и стручну литературу – каже Лидија.

Музеји као инспирација

(/slika2)Својевремено је и много путовала по иностранству, па је тако имала прилику да посети музеје у Паризу, Прагу, Москви, Петрограду и Дубаију. Велико културно и уметничко богатство које је видела, дало јој је инспирацију за даљи рад.

Свилу, предмете од стакла и боје купује од домаћих, а понешто и од страних произвођача. Од прибора ту су четкице, од оних средње дебљине до танких и прецизних за детаље.

– Углавном купујем белу свилу коју по потреби накнадно обојим. Она ми служи као подлога, на коју касније постављам осликан, посебан део свиле, што заједно са стаклом и рамом чини коначни изглед слике. Пре почетка сликања, свила мора да боде добро затегнута, па за то користим рам. Потребни су велика пажња и стрпљење због могућих преливања различитих нијанси приликом наношења боје, зато што је свила нежан, осетљив и префињен материјал – прича она и додаје – Рад на стаклу је за мене још захтевнији због тога што најчешће осликавам чаше, вазе и боце, чија је површина заобљена, са већ неким урезаним детаљима, избочинама или улегнућима. Осликане, стављам их у хладну рерну, коју затим подесим на нижу, па на вишу температуру. Дужина печења зависи од дебљине стакла и наноса боје која печењем добија постојаност.

Увек јој се, како нам је рекла, допадао изглед старинских украсних предмета, са богатим орнаментима, бојама и украсима, па су такви мотиви присутни и на њеним делима.

Неисцрпне идеје

(/slika3)Лидијина колекција је сваким даном све лепша и богатија, али до сада је учествовала само на једној изложби приређеној у хуманитарне сврхе. Понешто од слика и чаша продала је пријатељима или онима који су за њу сазнали по њиховој препоруци. Овим хобијем се, наиме, бави због тога што је опушта, пружа јој духовно смирење и задовољство, а не да заради. Њена соба уједно јој је и миран кутак за стварање. Труди се да ради што више и кад год може, јер, како нам је рекла, увек има довољно инспирације и идеја.

Несретан сплет догађаја одвојио је Лидију од завичаја којег се сада са сетом присећа, али јој није одузео духовну снагу и добру вољу да своја осећања и смисао за лепоту прикаже кроз ова мала уметничка дела.