Највеће археолошко откриће у БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 19. новембра – У Бањалуци је данас одржана Регионална конференција о археолошком истраживању у Скеланима код Сребренице из римског периода (од првог до петог века нове ере) где је, до сада, пронађен музеј под земљом са 80 експоната, затим око 40 квадратних метара подног мозаика – једно од највећих у Европи, остаци вила, базилике... Због свега тога, вођа истраживачког тима, магистар археологије Мирко Бабић је оценио да је муниципијум у Скеланима „највеће археолошко откриће у БиХ”.

Бабић је подсетио да су истраживања у Скеланима почела пре више од једног века, а њима је руководио Карло Пач. Међутим, 1896. године Дрина је поплавила овај крај. Поплава коју је у роману „На Дрини ћуприја” описао Иво Андрић прекрила је са два метра шљунка и речног наноса археолошки локалитет. Многи су, казао је Бабић, сматрали да је вода уништила локалитет. „Ја сам веровао да се то није догодило и у септембру и октобру ове године досањао сам свој археолошки сан – заједно са сарадницима открио сам римски муниципијум, и потврдио да је овде био центар муниципалне римске управе за средње Подриње”, казао је Бабић.

Он је најавио да ће следеће године бити настављена истраживања на подручју Скелана, за која ће Влада Републике Српске дати милион марака. Бабић је казао да би музеј, у којем ће бити експонати са овог локалитета, требало да буде завршен за четири године.

Учествујући на конференцији о римском муниципијуму у Скеланима, председник Републике Српске др Рајко Кузмановић је рекао да „истражујући прошлост не доприносимо само знању нас и наших потомака, већ унапређујемо историјску и културну баштину Европе”. Републички министар просвете и културе Антон Касиповић је казао да су Скелани „изванредно откриће, које мора бити потпуно заштићено и туристички искоришћено, јер само тако може постати део европског културног наслеђа”.

Директор Археолошког парка „Виминацијум” код Костолца др Миомир Кораћ је истакао да оно што је пронађено у Скеланима не сме пасти у заборав, већ га треба заштитити и показати свету. Муниципијум у Скеланима, оценио је он, треба да заузме високо место у остацима из римског периода – од Енглеске, преко Северне Африке, Азије до Европе. Кораћ је нагласио да од Скелана треба направити „археолошки објекат који ће бити економски самоодржив”. Др Аника Сковран је рекла да се антички локалитет Скелани „придружује богатом цивилизацијском наслеђу Балкана, чије су вредности заувек обележиле културну мапу Европе”. Она очекује да ће се Скелани, када истраживања буду завршена, сврстати уз Сингидунум, Сирмијум, Виминацијум, Феликс Ромулијану... чиме ће се у Европи „потврдити историјски и културни значај балканског простора”.