Najveće arheološko otkriće u BiH

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 19. novembra – U Banjaluci je danas održana Regionalna konferencija o arheološkom istraživanju u Skelanima kod Srebrenice iz rimskog perioda (od prvog do petog veka nove ere) gde je, do sada, pronađen muzej pod zemljom sa 80 eksponata, zatim oko 40 kvadratnih metara podnog mozaika – jedno od najvećih u Evropi, ostaci vila, bazilike... Zbog svega toga, vođa istraživačkog tima, magistar arheologije Mirko Babić je ocenio da je municipijum u Skelanima „najveće arheološko otkriće u BiH”.

Babić je podsetio da su istraživanja u Skelanima počela pre više od jednog veka, a njima je rukovodio Karlo Pač. Međutim, 1896. godine Drina je poplavila ovaj kraj. Poplava koju je u romanu „Na Drini ćuprija” opisao Ivo Andrić prekrila je sa dva metra šljunka i rečnog nanosa arheološki lokalitet. Mnogi su, kazao je Babić, smatrali da je voda uništila lokalitet. „Ja sam verovao da se to nije dogodilo i u septembru i oktobru ove godine dosanjao sam svoj arheološki san – zajedno sa saradnicima otkrio sam rimski municipijum, i potvrdio da je ovde bio centar municipalne rimske uprave za srednje Podrinje”, kazao je Babić.

On je najavio da će sledeće godine biti nastavljena istraživanja na području Skelana, za koja će Vlada Republike Srpske dati milion maraka. Babić je kazao da bi muzej, u kojem će biti eksponati sa ovog lokaliteta, trebalo da bude završen za četiri godine.

Učestvujući na konferenciji o rimskom municipijumu u Skelanima, predsednik Republike Srpske dr Rajko Kuzmanović je rekao da „istražujući prošlost ne doprinosimo samo znanju nas i naših potomaka, već unapređujemo istorijsku i kulturnu baštinu Evrope”. Republički ministar prosvete i kulture Anton Kasipović je kazao da su Skelani „izvanredno otkriće, koje mora biti potpuno zaštićeno i turistički iskorišćeno, jer samo tako može postati deo evropskog kulturnog nasleđa”.

Direktor Arheološkog parka „Viminacijum” kod Kostolca dr Miomir Korać je istakao da ono što je pronađeno u Skelanima ne sme pasti u zaborav, već ga treba zaštititi i pokazati svetu. Municipijum u Skelanima, ocenio je on, treba da zauzme visoko mesto u ostacima iz rimskog perioda – od Engleske, preko Severne Afrike, Azije do Evrope. Korać je naglasio da od Skelana treba napraviti „arheološki objekat koji će biti ekonomski samoodrživ”. Dr Anika Skovran je rekla da se antički lokalitet Skelani „pridružuje bogatom civilizacijskom nasleđu Balkana, čije su vrednosti zauvek obeležile kulturnu mapu Evrope”. Ona očekuje da će se Skelani, kada istraživanja budu završena, svrstati uz Singidunum, Sirmijum, Viminacijum, Feliks Romulijanu... čime će se u Evropi „potvrditi istorijski i kulturni značaj balkanskog prostora”.