Спектакл небитних

Плодна сарадња између писца Ласла Вегела и редитеља Андраша Урбана наставља се и трећи пут. Овога пута у питању је роман „Балканска лепотица”, који ће у Урбановој режији и драматизацији Ведране Божиновић бити премијерно изведен у четвртак увече од 19.30 сати на сцени „Пера Добриновић“ новосадског Српског народног позоришта. У ауторском тиму су и сценографкиња Марија Калабић, костимографкиња Марина Сремац, композиторка Ирена Поповић Драговић, кореографкиња Андреја Кулешевић.

„Балканска лепотица”, поред тога што означава јунакињу, у неком ширем смислу заправо говори о лепоти Балкана. То је, на неки начин, бурлеска историје, весела и тужна прича о људима који живе у Новом Саду. Вегел почиње причу на Балкану и завршава је у Средњој Европи...

Прича прати догађаје који су обележили живот Јаноша Шлемила, а о њима приповеда његов унук, Ференц Шлемил. Обoјица имају по неколико имена: Јохан, Јован, Фрања, Франц која се смењују у зависности од политичко-историјских околности. У складу с тим и бреме времена за ове јунаке бива теже или лакше.

– Човек је првенствено човек. Без обзира на то што му се намеће низ идентитета. Без обзира на то што би му сви објаснили да је он у ствари нација, националност, раса, пол, оријентација, политичка припадност. Ипак, он је сам. Самотњак. Небитан. У канџама машине за млевење која се зове историја. Под ђоном војничких чизама. Баканџе никад не газе по асфалту, они газе по људским телима. Мир је лаж. „Они” се радују кад се ратује. Рат је природно стање човекове заједнице. Ето, човек је прегажен. Растргнуте крваве душе и крваве руке покушавају да покупе ситне крхотине сопственог идентитета. Бар да створи себи неко значење, да буде неко. Муца. А најчешће муца код речи домовина. До…до…до…мовина – бележи Андраш Урбан и додаје.:

– Одрастао у истом граду, улици, кући. На истој адреси.  Ту је, провео свој животни век. А променио четири, можда и пет држава. Географски на истој позицији. На истој територији, ако је територија битна. Домовина!... Држава. Она тренутачна, која управо убеђује своје грађане да је то заувек и представља се као отаџбина која се највише воли, и за који се гине? Исто ће објашњавати и онај следећи. Исто је објашњавао и онај прошли. Ако не на језик, позиваће се на крв. На заједничку крв. Али проливаће се сопствена крв, која је нечија, јединствена, а не заједничка. Крв појединца се пролива. Ипак, човек је човек. У тоталној изгубљености пред до парампарчади разбијеним огледалом, муца. Али историја ће све залечити, домовина ће све залечити. А знамо ко пише историју: Победник! „Балканска лепотица” је историјска бурлеска, илити бурлеска историје. Весела и тужна. Шлемил је антијунак. Он је небитан. И ја сам.

„Балканска лепотица“ је прича о небитнима. Спектакл небитних. И прича о Новом Саду. До…до….домовини.

У представи играју Јелена Антонијевић, Драгиња Вогањац, Јована Мишковић, Миа Симоновић Аранђеловић, Ивана Панчић Добродолац, Анђела Пећинар, Катарина Брадоњић, Душан Вукашиновић, Димитрије Аранђеловић, Марко Савковић, Пеђа Марјановић, Аљоша Ђидић, Данило Миловановић Вукмановић.