Spektakl nebitnih

Plodna saradnja između pisca Lasla Vegela i reditelja Andraša Urbana nastavlja se i treći put. Ovoga puta u pitanju je roman „Balkanska lepotica”, koji će u Urbanovoj režiji i dramatizaciji Vedrane Božinović biti premijerno izveden u četvrtak uveče od 19.30 sati na sceni „Pera Dobrinović“ novosadskog Srpskog narodnog pozorišta. U autorskom timu su i scenografkinja Marija Kalabić, kostimografkinja Marina Sremac, kompozitorka Irena Popović Dragović, koreografkinja Andreja Kulešević.

„Balkanska lepotica”, pored toga što označava junakinju, u nekom širem smislu zapravo govori o lepoti Balkana. To je, na neki način, burleska istorije, vesela i tužna priča o ljudima koji žive u Novom Sadu. Vegel počinje priču na Balkanu i završava je u Srednjoj Evropi...

Priča prati događaje koji su obeležili život Janoša Šlemila, a o njima pripoveda njegov unuk, Ferenc Šlemil. Obojica imaju po nekoliko imena: Johan, Jovan, Franja, Franc koja se smenjuju u zavisnosti od političko-istorijskih okolnosti. U skladu s tim i breme vremena za ove junake biva teže ili lakše.

– Čovek je prvenstveno čovek. Bez obzira na to što mu se nameće niz identiteta. Bez obzira na to što bi mu svi objasnili da je on u stvari nacija, nacionalnost, rasa, pol, orijentacija, politička pripadnost. Ipak, on je sam. Samotnjak. Nebitan. U kandžama mašine za mlevenje koja se zove istorija. Pod đonom vojničkih čizama. Bakandže nikad ne gaze po asfaltu, oni gaze po ljudskim telima. Mir je laž. „Oni” se raduju kad se ratuje. Rat je prirodno stanje čovekove zajednice. Eto, čovek je pregažen. Rastrgnute krvave duše i krvave ruke pokušavaju da pokupe sitne krhotine sopstvenog identiteta. Bar da stvori sebi neko značenje, da bude neko. Muca. A najčešće muca kod reči domovina. Do…do…do…movina – beleži Andraš Urban i dodaje.:

– Odrastao u istom gradu, ulici, kući. Na istoj adresi.  Tu je, proveo svoj životni vek. A promenio četiri, možda i pet država. Geografski na istoj poziciji. Na istoj teritoriji, ako je teritorija bitna. Domovina!... Država. Ona trenutačna, koja upravo ubeđuje svoje građane da je to zauvek i predstavlja se kao otadžbina koja se najviše voli, i za koji se gine? Isto će objašnjavati i onaj sledeći. Isto je objašnjavao i onaj prošli. Ako ne na jezik, pozivaće se na krv. Na zajedničku krv. Ali prolivaće se sopstvena krv, koja je nečija, jedinstvena, a ne zajednička. Krv pojedinca se proliva. Ipak, čovek je čovek. U totalnoj izgubljenosti pred do paramparčadi razbijenim ogledalom, muca. Ali istorija će sve zalečiti, domovina će sve zalečiti. A znamo ko piše istoriju: Pobednik! „Balkanska lepotica” je istorijska burleska, iliti burleska istorije. Vesela i tužna. Šlemil je antijunak. On je nebitan. I ja sam.

„Balkanska lepotica“ je priča o nebitnima. Spektakl nebitnih. I priča o Novom Sadu. Do…do….domovini.

U predstavi igraju Jelena Antonijević, Draginja Voganjac, Jovana Mišković, Mia Simonović Aranđelović, Ivana Pančić Dobrodolac, Anđela Pećinar, Katarina Bradonjić, Dušan Vukašinović, Dimitrije Aranđelović, Marko Savković, Peđa Marjanović, Aljoša Đidić, Danilo Milovanović Vukmanović.