Сећање на Абдулаха Гегића

Повод мог јављања је писмо господина Јована Рукавине, објављено 2. октобра 2024. под насловом „Сви се разумеју у фудбал”. Господин Рукавина је споменуо некадашњег тренера Абдулаха Гегића, који је 1966. године, Партизанову „златну генерацију” довео до финала Купа европских шампиона. Марта месеца ове године, навршило се 100 година од Гегићевог рођења, а овом приликом бих желео да кажем нешто о овом тренеру.

Aбдулах Гегић је рођен 19. марта 1924. године у Новом Пазару. По образовању био је магистар економије и доктор фудбала. Завршио је тренерску школу Сепа Хербергера. У младости је играо фудбал за београдски Металац (данашњи ОФК Београд), шабачку Мачву и кратко за Сарајево. Али је дубок траг оставио у новопазарском клубу Дежева, где је касније почео да ради као тренер. Од наших клубова је тренирао Бор, Хајдук Вељко из Неготина, нишки Раднички, Сарајево у два наврата, Партизан, Трепчу и Нови Сад. Био је члан четворочлане селекторске комисије са Тирнанићем, Антолковићем и Миљанићем, која је водила југословенску репрезентацију у квалификацијама за Светско првенство у Енглеској.

После Сарајева, 1965. добија позив из Београда да преузме Партизан, клуб за који је навијао од ране младости. Ту је доживео зенит тренерске каријере. Водио је генерацију Матекалових „беба” и довео је до финала Купа европских шампиона.

Та „златна генерација” црно-белих, оборила је на плећа француски Нант, западнонемачки Вердер, чехословачку Спарту и Манчестер јунајтед, окосницу репрезентације Енглеске. Навијачима су посебно у сећању остале утакмице са Спартом и Манчестер јунајтедом. После пораза у Прагу од 4:1, мало ко је давао шансе црно-белима за пласман у полуфинале. Међутим, у реванш сусрету пред пуним стадионом ЈНА, Партизан је декласирао Спарту, победивши је 5:0. А у полуфиналу је уследио дуел Партизанових и Бејзбијевих „беба”. Љубитељи фудбала су добро знали какав је тим Манчестер јунајтед. Али, тренер Гегић је имао тактику, јер је ишао да их снима, како играју код куће, а како у гостима. Тактика је успела, јер су црно-бели у Београду славили 2:0, док су у реваншу минимално поражени 1:0, што је било довољно за пласман у финале.

У финалу које је играно 11. маја 1966. у Бриселу на стадиону Хејсел, против мадридског Реала, могло се догодити чудо. Партизан је голом Васовића у 55. минуту повео са 1:0. Међутим, после 15 минута Шпанци су изједначили, а затим повели са 2:1, што је био коначан резултат. Остала је жал за пропуштеном приликом, да се црно-бели домогну европског трона, на коме су били свега 15 минута.

После Партизана, Абдулах Гегић је са великим успехом радио у Турској. Био је селектор репрезентације ове земље. Имао је велики углед, као професор на катедри за фудбал Факултета за физичку културу у Истанбулу. У Турској је тренирао више клубова, Фенербахче, Бешикташ, Ескишехирспор, Адана Демирспор, Бурсу, Аданаспор, Самсунспор, Дијабакирспор. Велики је траг оставио у Ескишехирспору. Преузео је млад, тек неколико година раније основан клуб и са њим освојио Куп и Суперкуп Турске 1971. године. Захваљујући његовим саветима, турска репрезентација је остварила велики успех на Светском првенству 2002. када је заузела четврто место.

Са 42 године, Гегић је 1966. био најмлађи тренер који је водио један тим у финалу европског клупског такмичења. Тек 2003. најмлађи са 40 година постао је Жозе Мурињо, који је предводио Порто.

По повратку у Југославију, Абдулах Гргић се настанио у Новом Саду, где је преминуо 21. јуна 2008. године, а сахрањен је у родном Новом Пазару.

Саша Р. Петровић
спортски новинар,
Београд