Sećanje na Abdulaha Gegića

Povod mog javljanja je pismo gospodina Jovana Rukavine, objavljeno 2. oktobra 2024. pod naslovom „Svi se razumeju u fudbal”. Gospodin Rukavina je spomenuo nekadašnjeg trenera Abdulaha Gegića, koji je 1966. godine, Partizanovu „zlatnu generaciju” doveo do finala Kupa evropskih šampiona. Marta meseca ove godine, navršilo se 100 godina od Gegićevog rođenja, a ovom prilikom bih želeo da kažem nešto o ovom treneru.

Abdulah Gegić je rođen 19. marta 1924. godine u Novom Pazaru. Po obrazovanju bio je magistar ekonomije i doktor fudbala. Završio je trenersku školu Sepa Herbergera. U mladosti je igrao fudbal za beogradski Metalac (današnji OFK Beograd), šabačku Mačvu i kratko za Sarajevo. Ali je dubok trag ostavio u novopazarskom klubu Deževa, gde je kasnije počeo da radi kao trener. Od naših klubova je trenirao Bor, Hajduk Veljko iz Negotina, niški Radnički, Sarajevo u dva navrata, Partizan, Trepču i Novi Sad. Bio je član četvoročlane selektorske komisije sa Tirnanićem, Antolkovićem i Miljanićem, koja je vodila jugoslovensku reprezentaciju u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Engleskoj.

Posle Sarajeva, 1965. dobija poziv iz Beograda da preuzme Partizan, klub za koji je navijao od rane mladosti. Tu je doživeo zenit trenerske karijere. Vodio je generaciju Matekalovih „beba” i doveo je do finala Kupa evropskih šampiona.

Ta „zlatna generacija” crno-belih, oborila je na pleća francuski Nant, zapadnonemački Verder, čehoslovačku Spartu i Mančester junajted, okosnicu reprezentacije Engleske. Navijačima su posebno u sećanju ostale utakmice sa Spartom i Mančester junajtedom. Posle poraza u Pragu od 4:1, malo ko je davao šanse crno-belima za plasman u polufinale. Međutim, u revanš susretu pred punim stadionom JNA, Partizan je deklasirao Spartu, pobedivši je 5:0. A u polufinalu je usledio duel Partizanovih i Bejzbijevih „beba”. Ljubitelji fudbala su dobro znali kakav je tim Mančester junajted. Ali, trener Gegić je imao taktiku, jer je išao da ih snima, kako igraju kod kuće, a kako u gostima. Taktika je uspela, jer su crno-beli u Beogradu slavili 2:0, dok su u revanšu minimalno poraženi 1:0, što je bilo dovoljno za plasman u finale.

U finalu koje je igrano 11. maja 1966. u Briselu na stadionu Hejsel, protiv madridskog Reala, moglo se dogoditi čudo. Partizan je golom Vasovića u 55. minutu poveo sa 1:0. Međutim, posle 15 minuta Španci su izjednačili, a zatim poveli sa 2:1, što je bio konačan rezultat. Ostala je žal za propuštenom prilikom, da se crno-beli domognu evropskog trona, na kome su bili svega 15 minuta.

Posle Partizana, Abdulah Gegić je sa velikim uspehom radio u Turskoj. Bio je selektor reprezentacije ove zemlje. Imao je veliki ugled, kao profesor na katedri za fudbal Fakulteta za fizičku kulturu u Istanbulu. U Turskoj je trenirao više klubova, Fenerbahče, Bešiktaš, Eskišehirspor, Adana Demirspor, Bursu, Adanaspor, Samsunspor, Dijabakirspor. Veliki je trag ostavio u Eskišehirsporu. Preuzeo je mlad, tek nekoliko godina ranije osnovan klub i sa njim osvojio Kup i Superkup Turske 1971. godine. Zahvaljujući njegovim savetima, turska reprezentacija je ostvarila veliki uspeh na Svetskom prvenstvu 2002. kada je zauzela četvrto mesto.

Sa 42 godine, Gegić je 1966. bio najmlađi trener koji je vodio jedan tim u finalu evropskog klupskog takmičenja. Tek 2003. najmlađi sa 40 godina postao je Žoze Murinjo, koji je predvodio Porto.

Po povratku u Jugoslaviju, Abdulah Grgić se nastanio u Novom Sadu, gde je preminuo 21. juna 2008. godine, a sahranjen je u rodnom Novom Pazaru.

Saša R. Petrović
sportski novinar,
Beograd