Уводимо скрининг на рано откривање рака плућа

Србија је прва земља западног Балкана у којој ће се спроводити организовани скрининг на рано откривање рака плућа. На тај начин држава ће пробати да промени поражавајућу статистику од овог најчешћег и најсмртоноснијег карцинома, од којег годишње оболи готово 7.000, а нажалост умре више од 5.000 особа.

Како је јуче наглашено, Удружење „Пуним плућима”, Клиника за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије и ЦЕСИД, а уз подршку Министарства здравља, спровели су истраживање о информисаности грађана на тему рака плућа, превенције и скрининга. У истраживању је учествовало 600 грађана Србије који су у ризику, а који ће и бити обухваћени скринингом, старији од 50 година, пушачи…

Проф. др Небојша Тасић, саветник министра здравља, најављујући почетак скрининга на рано откривање рака плућа рекао је да је ово веома важан дан не се само за превенцију него за здравствену заштиту наше земље.

– Скрининг и превенција су веома чврсто повезани, јер је скрининг управо почетак превенције. Оно што је јако важно јесте да Министарство здравља има апсолутни приоритет и фокус на превентивним активностима. Србија је на другом месту у Европи по броју оболелих и умрлих од рака плућа. Ове бројке можемо променити јер рак плућа, као и неке друге болести, може бити излечив ако се открије на време. Бројке су бројке, али иза тих бројева се крију људске судбине и свака од њих је страшна и зато апелујем на све грађане да се обавезно одазову скринингу на рак плућа, као и осталим скрининзима који се обављају у нашој земљи – рекао је проф. др Тасић.

На свака два сата у Србији једна особа премине од карцинома плућа. Статистика показује да се код више од 70 одсто пацијената карцином открије у последњем стадијуму болести, када су шансе за успешно излечење готово исцрпљене. Реч је о подмуклој болести, јер у тренутку када се осете први симптоми већина болесника је већ у метастатском стадијуму. Симптоми у почетку могу да буду врло неспецифични – кашаљ који дуже траје и не пролази на примену антибиотика, пролонгирано фебрилно стање, малаксалост, губитак апетита, болови у грудима. Додатни проблем представља чињеница да већину болесника представљају пушачи који су већ навикли на кашаљ и искашљавање. На тај начин не примете када кашаљ постане упорнији, израженији и промени интензитет.

–За почетак, у Клиници за пулмологију има оптималних услова да се започне скрининг на рано откривање рака плућа за грађане из Београда. Имамо већ спреман тим, који чине три радиолога и три радиолошка техничара. Уколико буде одзив грађана већи, укључићемо и остале тимове, ипак смо ми део УКЦ Србије. У Клиници за пулмологију постоји апарат на коме ће се обављати скрининг. Реч је о нискодозном скенеру, уз помоћ којег се могу приказати мање туморске сенке, које није могуће видети уобичајеним дијагностичким поступцима. Када кренемо са скринингом, окупићемо све директоре домова здравља у Београду и предочити им на који начин пацијенте могу да упуте на скрининг – објаснио је др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију УКЦ Србије.

Какве су им пушачке навике, колико су пута покушали да оставе цигарете и зашто нису успевали у томе, колико су информисани о учесталости и узроцима рака плућа и да ли знају како се спроводи скрининг на рано откривање рака плућа, само су нека од питања на која су одговарали грађани који су учествовали у истраживању.

– Истраживање које је спроведено укључило је пушачку популацију старију од 50 година, као најризичнију групу. Резултати истраживања показују да грађани оцењују да су цигарете најчешћи узрок рака плућа (64 одсто), 14 одсто испитаних наводи загађење, а по девет одсто испитаних истиче стрес и наследни фактор. Више од половине пушача старијих од 50 година је покушало да остави пушење, а међу њима 46 одсто три или више пута. Осећај који пружа никотин и ритуал паљења цигарете и повлачења дима су најчешће наведени разлози зашто нису престали да пуше. Мали проценат грађана зна како се спроводи скрининг плућа, али би већина подржала увођење организованог скрининга, а на скрининг би се одазвао нешто мањи проценат него оних који подржавају његово увођење – рекао је Бојан Клачар, извршни директор Цесида.

Оља Ћоровић, из Удружења пацијената за борбу против рака плућа „Пуним плућима”, истакла је да се удружење већ годинама залаже да се покрене скрининг на рано откривање рака плућа на територији читаве земље.

– Потреба за скринингом је огромна, јер подаци показују да се у земљама у којима се спроводи скрининг смртност од рака плућа смањила и до 40 одсто. Ово наше истраживање је показало да би се већина грађана у ризику одазвала на скрининг. Такође, добили смо и занимљиве податке, који су пре свега драгоцени за представнике здравствене власти, а који показују да би се грађани најрадије одазвали на скрининг када би их упутили лекари или уколико би добили позив са заказаним термином прегледа. Исто тако, један од главних утисака из истраживања су пушачке навике наших грађана. Поражавајуће је да готово половина испитаника никада није покушала да остави цигарете – каже Ћоровић.