Хезболах напада из зоне под контролом УНИФИЛ-а

Мир на Блиском истоку је достижан када наши суседи прихвате право Израела на постојање. Оно са чиме се суочавамо у последњих годину дана је борба Израела да заштити себе и своје грађане од агресије Ирана преко његових посредника на шест различитих фронтова, у веома тешкој ситуацији какву држава Израел није искусила од свог настанка, каже у разговору за „Политику” Авивит Бар-Илан, амбасадорка Израела у Србији, одговарајући на питање да ли је и под којим условима остварив мир на Блиском истоку јер међународна заједница страхује од „свеопштег рата”.

Да ли је држава Израел у овој фази изложена егзистенцијалној претњи?

Дефинитивно не. Израел има способности да се заштити. Развили смо врхунски антиракетни систем под називом „Гвоздена купола”. Није чудо да ниједан грађанин Израела није повређен током недавног балистичког напада када је Иран испалио 200 пројектила на Израел, уочи јеврејског празника... Дефинитивно не, нисмо егзистенцијално угрожени.

Шта би Израел сматрао прихватљивим стањем ствари на терену да бисте окончали војне операције?

Хвала на овом питању. Можда је боље да читаоце „Политике” подсетим како је све почело, пре годину дана, у суботу ујутру у шест сати на јеврејски празник. Невини израелски цивили, жене, деца, преживели Холокауста извођени су из кревета и одведени као таоци у подземне тунеле унутар Газе: 250 је одведено, док је 1.200 људи убијено, силовано... током те страшне офанзиве. Сада је остао још 101 талац, међу њима је и Алон Охел, израелски држављанин који има и српско држављанство. Позивамо на хитно ослобађање свих талаца и то је први услов. Невини израелски грађани који су таоци морају бити враћени у Израел.

Друго, морамо зауставити непријатељства Ирана према Израелу. Догодила су се два ракетна напада на Израел. Ниједна демократска, суверена држава не би прихватила толики број ракетних напада. Иран користећи своје „посреднике” окружује Израел ватреним обручем: имате Хезболах у Либану, шиитске милиције из Сирије и Ирака, Хуте у Јемену, затим Хамас из Газе, и наравно имате демона, Иран, који циља Израел директно.

Стиче се утисак да не подржавају све муслиманске земље широм света те акције Ирана, Хезболаха, Хамаса, Хута... против Израела. Ако је тако, да ли је то од неког значаја за вас?

Израел придаје велики значај нашим односима са суседима. Јордан, Египат, УАЕ су стратешки партнери Израела. Током недавних ракетних напада на Израел успели смо да се одбранимо захваљујући нашим способностима, али и уз велику помоћ коалиције вољних земаља у региону и САД, заједно смо удружили напоре да пресретнемо те ракете. Дакле, ми смо ту да останемо и веома ценимо односе које имамо са нашим партнерима у региону.

Говорећи о милитаризацији израелских непријатеља у региону, Исак Херцог, председник Државе Израел, између осталог, у свом говору на Светском економском форуму у Давосу у јануару је изјавио да „Хути имају боље оружје од Норвешке”. Како је таква аквизиција уопште била могућа?

Нисам у позицији да говорим о војним способностима Норвешке. Ипак, покушајте да замислите удаљеност од Хута до Јерусалима, отприлике као удаљеност између Рима и Осла. Реч је о „милицији” која има способност да нападне другу земљу на тако великој удаљености и која гађа цивилну инфраструктуру.

Последњи пут, када је био ирански напад, мени је као мајци било јако тешко, јер је моја двадесетрогодишња кћерка била сама у кући, болесна... Затворила се у собу, звала сам је и ви све време чујете „бумове” пресретача, чујете сирене... Ја на телефону, као и остали грађани Израела, имам апликацију која нас обавештава о нападу и потреби да моментално одемо у склониште. То је ужасно. То је „Хути претња”, коју просечни грађани Израела сада доживљавају свакодневно.

Хуте покреће Иран. Ако пратите наше изјаве у Савету безбедности УН, Израел је упозоравао, покушавајући да се ухвати укоштац са овом претњом, јер то није само претња Израелу, израелској инфраструктури. То је претња целом свету, глобалном економском поретку, јер они контролишу поморску руту.

Нико не пориче ужас терористичког напада на Израел 7. октобра прошле године, али се све чешће чује оцена да Израел користи прекомерну силу против цивила у зонама својих тренутних војних операција. Како бисте одговорили на те оцене?

Нико не треба да буде у конфузији у вези с тим шта ради израелска војска. ИДФ штити грађане Израела. Израел има право да заштити своје грађане, њихове животе, право да живе нормалне животе. ИДФ дејствује у складу са међународним хуманитарним законима. Сиромашни људи у Гази, сиромашни људи Либана нису мете ИДФ, већ опаки терористи Хамаса и Хезболаха који те људе користе као живи штит, делујући из насељених места, из школа, клиника... Њима не значе животи тих људи. Они не цене животе људи као ми у западном свету. Чинимо све што можемо да заштитимо животе невиних људи.

Породице жртава терористичког напада 7. октобра све више протестују, тражећи да се њихови најмилији ослободе. Како влада Израела реагује на ове апеле у светлу све интензивнијих војних сукоба са противницима у региону?

Као што сам раније поменула, један од предуслова да Израел оконча овај рат је повратак талаца из Газе.

Није случајно што је наш председник када је пре месец дана посетио Србију замолио мајку српско-израелског таоца да буде део званичне делегације која је седела за столом током свих састанка, а придружила се и конференцији за новинаре двојице председника на веома спонтан начин. То је један чинилац аутентичности свих заједничких, међународних напора да се врате сви таоци.

Са друге стране, за танго је потребно двоје. А Хамас стално одбија да преговара са нама, са посредницима, о условима да вратимо таоце. Нажалост, сада смо ту где смо, ти терористи не размишљају као ми, њихове парадигме о животу нису као наше.

Постоји ли ту парадокс? Не постају ли животи талаца све угроженији што је интервенција већа, јача, интензивнија?

То је дилема са којом се доносиоци одлука и начелници војске свакодневно суочавају. Веома смо забринути да не нанесемо штету недужном цивилном становништву у Гази, а као доказ, израелска војска чини све да пружи хуманитарну помоћ људима у Гази. Ако пратите сајт КОГАТ израелске војске, приметићете велику количину помоћи која се свакодневно допрема у појас Газе. На доносиоцима одлука је да направе калкулације и одлуче, али дефинитивно постоји потреба да се таоци врате кући.

Јерусалим тек треба да одговори на недавну иранску масивну салву балистичких пројектила на Израел... Како гледате на тренутне изјаве и понашање Техерана у вези са кризом на Блиском истоку?

Иран је својим понашањем у последњих неколико месеци прешао толико црвених линија, разоткрио се свету. То је терористичка држава и Иран треба третирати као таквог. Иран није само проблем Израела, он је међународни проблем, јер то је режим без кочница, без ичега да их заустави, и има нуклеарне капацитете. Зато треба да постоји реакција на оно што је Иран урадио. Јер у у нашем суседству, а то је „тврд” комшилук, не можете ћутати пред тако агресивним актом против суверене и демократске државе. Свет мора да спречи Иран да стекне нуклеарне војне капацитете.

Какав је ваш план за Газу у будућности, једног дана када се овај сукоб заврши?

Једног дана када се овај сукоб заврши, Газа би требало да буде просперитетна регија, којом ће владати демократски изабрана влада, где Хамас неће имати никакву контролу над будућношћу и судбином тамошњег народа.

Како гледате на захтев УН да зауставите акције које прете мисији УНИФИЛ у Либану? Шта су УН за Израел данас?

Израел се годинама залаже за пуну и ефикасну примену Резолуције УН 1701, која позива Хезболах да се повуче 20 километара од границе Израела. Друго, задатак УНИФИЛ-а је и да надгледа да у области њихове контроле нема нелегалног оружја. Па ипак, у последњих неколико година тамо је приметно растуће наоружавање Хезболаха, и врло дрско постављање предстража испред израелских села, уз испаљивање пројектила према Израелу, чак и пре него што је избио овај рат против Израела. То показује да они делују у зони контроле УНИФИЛ-а или где би требало да постоји контрола, тамо где би само либанска војска имала законско право да патролира. Није то тајна. И онда, сваке године у августу обнављамо мандат УНИФИЛ-а, одвија се дебата у СБ УН, ми позивамо на пуну примену Резолуције УН 1701 док поједине земље кажу „да, али ми не можемо...”.

Веома смо захвални Влади Србије што је послала мировне снаге да буду део УНИФИЛ-а, захвални смо што остајете и покушавате да у овој деликатној ситуацији урадите шта год можете.

Постоје и докази о Хезболаховој тактици коришћења близине, или чак коришћења испостава УНИФИЛ-а. На 200 метара, 100 метара од пунктова УН, видите тунеле у које улазе, сакривају оружје, бацаче ракета... У последњих неколико месеци 25 пројектила је лансирано из непосредне близине пунктова УНИФИЛ-а. То је нешто што ми као суверена држава не можемо да прихватимо. И зато смо морали да напредујемо близу границе како бисмо елиминисали све те претње.

Да ли је онда УН саучесник? Шта УН онда ради тамо?

Рекла бих да, чак и пре овог рата, нема друге земље на свету која је имала тако „посебан третман” у УН, у Генералној скупштини УН или Савету за људска права УН, који је морална мрља УН. Ниједна друга земља, па чак ни Иран, а ни у ком случају не желим да поредим Израел са Ираном, нема такав „посебан третман” који Израел има у УН.

Свака агенција УН има традиционално антиизраелску резолуцију, није битна тема. То је реалност како ми започињемо дијалог са УН. Бити израелски дипломата у УН је велика част, али и велики изазов.

Како је дошло до таквог односа према вама у УН?

Ако желите да сутра донесете резолуцију, рецимо да је „Месец облика квадрата”, а уз то приложите име Израела, можете то да урадите. Пре свега, немамо дипломатске односе са око 30 земаља чланица УН. Дакле, свако гласање почињемо са „минус 30”, а онда постоји већина земаља које, то је реалност, не подржавају Израел. Дакле, стартна позиција није тако лака, али то нас не чини на било који начин неодлучнима. С друге стране, постоје многе резолуције које је покренуо Израел, које су усвојене, посебно у домену потреба света у развоју. Али у стварности постоји оно што ми зовемо „аутоматска већина против Израела” и то је почело пре много година.

У мисији УНИФИЛ у Либану су припадници српске војске. Да ли је њихова безбедност угрожена тренутним дешавањима на југу Либана?

ИДФ је у сталном контакту са снагама УНИФИЛ-а. Није тајна да смо тражили од снага УНИФИЛ-а да се повуку пет километара од границе ради сопствене безбедности. Али УНИФИЛ је одлучио да остане на својим позицијама из разлога сопствене безбедности, и ми то поштујемо.

Али треба схватити да је то подручје борби. Ако неко испаљује ракете на вас, морате одмах да их пресретнете. И понекад се то деси на 20 метара од истуреног пункта УНИФИЛ-а. Разумем да су снаге УНИФИЛ-а добро заштићене, да имају сву храну и опрему која им је потребна, али постоји реалност борбене зоне.

Председник Исак Херцог је недавно посетио Србију. Како бисте оценили тренутне односе Израела и Србије?

Односи између Израела и Србије су веома добри, што се показало током посете председника Херцога пре месец дана. Изузетна је важност посете Београду на тако високом нивоу у време рата. Није случајно што је председник Херцог одлучио да посети Србију у таквим временима. Такође, и наш премијер састао се са председником Вучићем на маргинама недавне дебате Генералне скупштине УН. Састао се са само два шефа држава, а један од њих је био председник Вучић.

Посета је била веома успешна. Први пут смо одржали економски дијалог. Потписан је низ билатералних уговора. Разговарали смо о начинима на које можемо унапредити наше билатералне односе на политичким, економским основама. Два председника су најавила циљ да за три године удвостручимо обим трговине. Дакле, преда мном, као новом амбасадорком, јесте амбициозна мисија да се одреде поља у којима можемо да се допуњујемо, размењујемо знања и искуства у доменима вештачке интелигенције, алтернативне енергије, биотехнологије... као и подржимо Србију да спроведе своју зелену агенду.

Пријатељство је нешто што овде осећате. Заставе Израела на улицама Београда када је председник Херцог стигао, то је било дирљиво. Знакова топлине је много.

Узмите у обзир то да је број туриста из Израела у Србији порастао лане за 20 одсто. Подсећам, ово је време рата. Истовремено, сада из Србије за Израел лете две израелске авио-компаније. Надам да ће „Ер Србија” наставити са летовима када буде било могуће. Дакле, потенцијал је огроман.

Још један знак пријатељства јесте и понуда Владе Србије да угости наше домаће спортске утакмице, другу сезону у кошарци, али и фудбалске тимове. Уверавам вас да је сваки израелски љубитељ спорта који се враћа из ваше земље нови амбасадор Србије у Израелу. Сви желе да дођу, јер кажу, овде се осећају као код куће. АНТРФИЛЕ

Повезивање са српским коренима

Долазак на чело амбасаде Израела у Србији за госпођу Бар-Илан има посебну животну симболику. „Када сам пре 27 година дошла у МИП, један од мојих снова је био да постанем амбасадор Израела у Србији једног дана. Тако сам срећна што сам успела да испуним свој сан. Мој отац је иначе рођен у Улици Џорџа Вашингтона у Београду. Моји баба и деда су рођени у Панчеву. Тако да је велика част и привилегија представљати своју земљу у земљи у којој је био дом мог оца и поново се повезати са својим коренима. Посетила сам јеврејска гробља у Панчеву и Београду. И десило се да смо током посете председника Херцога имали званичну церемонију на Јеврејском гробљу у Београду. Догодило се то да сам стајала недалеко од гроба брата мог деде. Размишљала сам: ја као унука данас стојим овде са израелским председником као амбасадор Израела у Србији. Невероватно колико су историје наша два народа и људи међусобно повезане”, истиче наша саговорница.

Амбасадорка је удата и мајка троје деце, а млађа, деветнаестогодишња ћерка је војник Израелских одбрамбених снага.