Нови амерички Маршалов план и Србија

Економије стагнирају, владе су презадужене, ратни пепео кочи напредак у међународној сарадњи, широко распрострањен осећај слабости и одсутност хитности блокирају мобилизацију капитала.

Такав би наратив могао лако описати већи део света 2022, али такође описује Европу 1947, тренутак друштвене клонулости који је претходио неочекиваној и драматичној промени оквира политике и јавних наратива, који је увео златно доба просперитета. Маршалов план је тада одиграо пресудну улогу, а његове лекције могу помоћи у изради револуционарног Глобалног програма одрживости (ГСП) данас.

Крајем 1946, након брзог скока након Другог светског рата, европска привреде су почеле да стагнирају на нивоима производње испод оних које су превладавале 1938. Пољопривредна производња пала је за три посто 1947, пада индустријска производња, људи су били гладни и промрзли, владе су биле презадужене и исцрпеле су велики до својих девизних резерви, а земље нису могле међусобно да тргују.

У том контексту, Труманова администрација увела је Програм опоравка Европе, познатији као Маршалов план, како би подупрла националну безбедност САД помажући Европи да се опорави.

Иако постоји неслагање око квантитативног учинка Маршаловог плана, нема сумње да је он променио европски наратив. Ајченгрин и Узан (1992), еминентни научници са Берклија и Универзитета у Паризу, описују осећај из 1947. као екстремни песимизам узрокован несташицом хране, горива, сировина и другим уским грлима у набавци, при чему владе нису могле да финансирају обнову инфраструктуре, а предузећа нису имала приступ капиталу за куповину сировине или да улажу у нове фабрике и производне погоне.

Брајан Диз, економски саветник за председничку кампању потпредседнице Камале Харис, позвао је пре неколико недеља на економски програм позајмљивања новца савезницима за куповину америчких технологија зелене енергије као део шире стратегије намењене борби против климатских промена.

Подржавајући план, САД треба да формирају тело за финансирање чисте енергије, с могућношћу издавања дуга и власничког капитала за пројекте чисте енергије. План би могао бити део америчке алтернативе кинеској инфраструктурној иницијативи „Појас и пут” и могао би да обезбеди америчко лидерство у времену трвења и конкуренције између глобалних сила.

Нова америчка агенција могла би да се ослони на стручност Канцеларије за кредитне програме Министарства енергетике у процени ризика и користи нових технологија попут напредне нуклеарне енергије, енергије водоника, геотермалне енергије. Канцеларија би издавала гаранције за кредите с ниским каматама компанијама с иновативним технологијама које имају потешкоћа с финансирањем од стране пословних банака.

План је да се употребе алати као што су тарифе које погодују увозу из земаља које смањују емисије током производње челика и других производа, те развој стратешких минералних резерви.

Такве би резерве држале САД и савезници како би се заштитиле од несташица набавног ланца за материјале кључне за чисте технологије и доминацију Кине у трговини кључним минералима.

Након руске инвазије на Украјину 2022, америчка администрација је успоставила рекордну продају нафте из америчких стратешких резерви нафте како би се смањиле цене бензина за возаче у САД. То искуство им је помогло да увиде значај развоја резерви минерала.

САД води разговоре са савезницима у Међународној агенцији за енергију о колективним резервама критичних сировина.

US Geological Survey процењује да је тренутно Кина суверени лидер у производњи 30 од 50 кључних критичних сировина и већ је почела са рестрикцијама извоза појединих минерала који су значајни за војну индустрију, индустрију литијумских батерија, електричних аутомобила и делова за електронску опрему. После германијума и галијума, графита, дошао је на ред у августу ове године и на антимон који је кључан за одбрамбену индустрију, а Америка има капацитет да произведе само једну трећину својих потреба.

Србија има прилику да постане део новог Маршаловог плана САД с обзиром на значајне резерве јадарита и могућност успостављања екосистема који се тиче производње литијумских батерија и електричних аутомобила. Србија је током претходна три месеца потписала споразуме о стратешкој сарадњи у области критичних сировина са ЕУ и САД чија имплементација нашој земљи може да обезбеди дугорочни раст уз примену најновијих технологија, повољног финансирања и отварања нових радних места. Србија је постала и део Глобалне алијансе за критичне сировине, а председник Вучић је био један од десетак светских лидера који је узео активно учешће на Хамбуршкој конференцији о одрживости. Поред тога, дугорочно је најважније што ће Србија имати приступ новим технологијама што може да има кључни утицај у нашем континуираном развоју и конкурентности.

Подразумева се свакако да ће стратешку сарадњу са најразвијенијим државама света и укључивање у набавне ланце и обезбеђивање неопходних залиха пратити поштовање највиших стандарда у области заштите животне средине с обзиром на то да је и циљ зелене транзиције максимално смањење ризика по животну средину. ЕУ је донела сет регулатива које за главни циљ имају балансиран економски развој и заштиту животну средине. Србија има историјску шансу да постане значајна карика европске зелене транзиције што може да доведе до убрзаног интегрисања и у свим другим областима.

Ако се анализирају глобални трендови у овој области, без обзира да ли се ради о европским или земљама које припадају другим континентима, Србија је издваја и по једном феномену, а то је један озбиљан покушај заустављања Србије на путу зелене транзиције и то од стране неких домаћих чинилаца, опозиционих странака и наводних зелених покрета који великом количином дезинформација покушавају да ову тему наметну као политичку, а не као тему о којој би требало да дебатују стручњаци у области рударства, енергетике, економије. Покушај да се наметне тема да ће Србија постати рударска колонија до сулудих теза о масовном тровању, сумпорним кишама и апокалипси је део перфидне политичке агенде која искључиво за циљ има рушење председника Србије и актуелне власти, дакле усмеравање свих снага на остваривање партикуларних политичких циљева и освајање власти па и по цену успоравања или заустављања развоја земље. Таква политика никако другачије не може да се објасни, али то довољно говори о дубоком проблему који постоји у једном делу политичког спектра Србије који је спреман и на сваку врсту девастације државе само да би они могли да владају и управљају државом а како су то умели да раде показали су у периоду од 2000–2012. године када су државу довели на ивицу просјачког штапа.

Међутим, сигуран сам да ће Србија искористити своју шансу и да ће председник Вучић и Влада Републике Србије успети да максимално валоризује ову не само економску него и геополитичку прилику која се указује врло ретко у историји. Реализација новог Маршаловог плана САД и ЕУ би засигурно увеле Србију у еру онога за шта се Вучић током ових десет година највише и залагао, еру стабилности и обезбеђивања суверене и економски и војно јаке Србије.

*Председник Конгреса српско-америчког пријатељства