Novi američki Maršalov plan i Srbija

Ekonomije stagniraju, vlade su prezadužene, ratni pepeo koči napredak u međunarodnoj saradnji, široko rasprostranjen osećaj slabosti i odsutnost hitnosti blokiraju mobilizaciju kapitala.

Takav bi narativ mogao lako opisati veći deo sveta 2022, ali takođe opisuje Evropu 1947, trenutak društvene klonulosti koji je prethodio neočekivanoj i dramatičnoj promeni okvira politike i javnih narativa, koji je uveo zlatno doba prosperiteta. Maršalov plan je tada odigrao presudnu ulogu, a njegove lekcije mogu pomoći u izradi revolucionarnog Globalnog programa održivosti (GSP) danas.

Krajem 1946, nakon brzog skoka nakon Drugog svetskog rata, evropska privrede su počele da stagniraju na nivoima proizvodnje ispod onih koje su prevladavale 1938. Poljoprivredna proizvodnja pala je za tri posto 1947, pada industrijska proizvodnja, ljudi su bili gladni i promrzli, vlade su bile prezadužene i iscrpele su veliki do svojih deviznih rezervi, a zemlje nisu mogle međusobno da trguju.

U tom kontekstu, Trumanova administracija uvela je Program oporavka Evrope, poznatiji kao Maršalov plan, kako bi poduprla nacionalnu bezbednost SAD pomažući Evropi da se oporavi.

Iako postoji neslaganje oko kvantitativnog učinka Maršalovog plana, nema sumnje da je on promenio evropski narativ. Ajčengrin i Uzan (1992), eminentni naučnici sa Berklija i Univerziteta u Parizu, opisuju osećaj iz 1947. kao ekstremni pesimizam uzrokovan nestašicom hrane, goriva, sirovina i drugim uskim grlima u nabavci, pri čemu vlade nisu mogle da finansiraju obnovu infrastrukture, a preduzeća nisu imala pristup kapitalu za kupovinu sirovine ili da ulažu u nove fabrike i proizvodne pogone.

Brajan Diz, ekonomski savetnik za predsedničku kampanju potpredsednice Kamale Haris, pozvao je pre nekoliko nedelja na ekonomski program pozajmljivanja novca saveznicima za kupovinu američkih tehnologija zelene energije kao deo šire strategije namenjene borbi protiv klimatskih promena.

Podržavajući plan, SAD treba da formiraju telo za finansiranje čiste energije, s mogućnošću izdavanja duga i vlasničkog kapitala za projekte čiste energije. Plan bi mogao biti deo američke alternative kineskoj infrastrukturnoj inicijativi „Pojas i put” i mogao bi da obezbedi američko liderstvo u vremenu trvenja i konkurencije između globalnih sila.

Nova američka agencija mogla bi da se osloni na stručnost Kancelarije za kreditne programe Ministarstva energetike u proceni rizika i koristi novih tehnologija poput napredne nuklearne energije, energije vodonika, geotermalne energije. Kancelarija bi izdavala garancije za kredite s niskim kamatama kompanijama s inovativnim tehnologijama koje imaju poteškoća s finansiranjem od strane poslovnih banaka.

Plan je da se upotrebe alati kao što su tarife koje pogoduju uvozu iz zemalja koje smanjuju emisije tokom proizvodnje čelika i drugih proizvoda, te razvoj strateških mineralnih rezervi.

Takve bi rezerve držale SAD i saveznici kako bi se zaštitile od nestašica nabavnog lanca za materijale ključne za čiste tehnologije i dominaciju Kine u trgovini ključnim mineralima.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022, američka administracija je uspostavila rekordnu prodaju nafte iz američkih strateških rezervi nafte kako bi se smanjile cene benzina za vozače u SAD. To iskustvo im je pomoglo da uvide značaj razvoja rezervi minerala.

SAD vodi razgovore sa saveznicima u Međunarodnoj agenciji za energiju o kolektivnim rezervama kritičnih sirovina.

US Geological Survey procenjuje da je trenutno Kina suvereni lider u proizvodnji 30 od 50 ključnih kritičnih sirovina i već je počela sa restrikcijama izvoza pojedinih minerala koji su značajni za vojnu industriju, industriju litijumskih baterija, električnih automobila i delova za elektronsku opremu. Posle germanijuma i galijuma, grafita, došao je na red u avgustu ove godine i na antimon koji je ključan za odbrambenu industriju, a Amerika ima kapacitet da proizvede samo jednu trećinu svojih potreba.

Srbija ima priliku da postane deo novog Maršalovog plana SAD s obzirom na značajne rezerve jadarita i mogućnost uspostavljanja ekosistema koji se tiče proizvodnje litijumskih baterija i električnih automobila. Srbija je tokom prethodna tri meseca potpisala sporazume o strateškoj saradnji u oblasti kritičnih sirovina sa EU i SAD čija implementacija našoj zemlji može da obezbedi dugoročni rast uz primenu najnovijih tehnologija, povoljnog finansiranja i otvaranja novih radnih mesta. Srbija je postala i deo Globalne alijanse za kritične sirovine, a predsednik Vučić je bio jedan od desetak svetskih lidera koji je uzeo aktivno učešće na Hamburškoj konferenciji o održivosti. Pored toga, dugoročno je najvažnije što će Srbija imati pristup novim tehnologijama što može da ima ključni uticaj u našem kontinuiranom razvoju i konkurentnosti.

Podrazumeva se svakako da će stratešku saradnju sa najrazvijenijim državama sveta i uključivanje u nabavne lance i obezbeđivanje neophodnih zaliha pratiti poštovanje najviših standarda u oblasti zaštite životne sredine s obzirom na to da je i cilj zelene tranzicije maksimalno smanjenje rizika po životnu sredinu. EU je donela set regulativa koje za glavni cilj imaju balansiran ekonomski razvoj i zaštitu životnu sredine. Srbija ima istorijsku šansu da postane značajna karika evropske zelene tranzicije što može da dovede do ubrzanog integrisanja i u svim drugim oblastima.

Ako se analiziraju globalni trendovi u ovoj oblasti, bez obzira da li se radi o evropskim ili zemljama koje pripadaju drugim kontinentima, Srbija je izdvaja i po jednom fenomenu, a to je jedan ozbiljan pokušaj zaustavljanja Srbije na putu zelene tranzicije i to od strane nekih domaćih činilaca, opozicionih stranaka i navodnih zelenih pokreta koji velikom količinom dezinformacija pokušavaju da ovu temu nametnu kao političku, a ne kao temu o kojoj bi trebalo da debatuju stručnjaci u oblasti rudarstva, energetike, ekonomije. Pokušaj da se nametne tema da će Srbija postati rudarska kolonija do suludih teza o masovnom trovanju, sumpornim kišama i apokalipsi je deo perfidne političke agende koja isključivo za cilj ima rušenje predsednika Srbije i aktuelne vlasti, dakle usmeravanje svih snaga na ostvarivanje partikularnih političkih ciljeva i osvajanje vlasti pa i po cenu usporavanja ili zaustavljanja razvoja zemlje. Takva politika nikako drugačije ne može da se objasni, ali to dovoljno govori o dubokom problemu koji postoji u jednom delu političkog spektra Srbije koji je spreman i na svaku vrstu devastacije države samo da bi oni mogli da vladaju i upravljaju državom a kako su to umeli da rade pokazali su u periodu od 2000–2012. godine kada su državu doveli na ivicu prosjačkog štapa.

Međutim, siguran sam da će Srbija iskoristiti svoju šansu i da će predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije uspeti da maksimalno valorizuje ovu ne samo ekonomsku nego i geopolitičku priliku koja se ukazuje vrlo retko u istoriji. Realizacija novog Maršalovog plana SAD i EU bi zasigurno uvele Srbiju u eru onoga za šta se Vučić tokom ovih deset godina najviše i zalagao, eru stabilnosti i obezbeđivanja suverene i ekonomski i vojno jake Srbije.

*Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva