Креирање орбите глобалних партнера

БРИКС оличава промене које су дуго у току у глобалној економији. Појавили су се нови центри економског раста, са њима је дошао и финансијски утицај који ствара и онај политички. Центар глобалног развоја се већ деценијама измешта из Евроатлантског региона у Евроазију и Азијско-Пацифички регион. То је била жижна линија на којој је почело стварање БРИКС-а, чиме је довршен процес који је покренуо руски дипломата Јевгениј Примаков деведесетих. Он је предложио иницијативу за одржавање редовних састанака у оквиру тројке Русија–Индија–Кина. Тројка је ту да постоји, и остаје „независни механизам”. Тим речима је Сергеј Лавров, министар иностраних послова Русије, уочи 16. самита БРИКС-а (22–25. октобра) у Казању, главном граду Татарстана, подсетио на позадину настанка групације која данас, према његовим речима, представља „најбрже и најконзистентније растуће економије међу највећим светским нацијама”.

Самит БРИКС-а у Казању, први након лањске одлуке оснивачког квинтета (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република), да у свој састав позову Египат, Етиопију, Иран, Уједињене Арапске Емирате, Саудијску Арабију и Аргентину, представља могућу политичку прекретницу за ову групацију. Наиме, организован под кровном темом „Јачање мултилатерализма за праведни глобални развој и безбедност”, предстојећи самит ће, према званичним најавама из Москве, окупити високе представнике 32 државе заинтересоване да се придруже деветочланом БРИКС-у (Аргентина је одустала, Саудијска Арабија делује неодлучно).

Којим темпом и у ком формату ће се „државе аспиранти” у овим све тегобнијим временима убудуће прикључивати БРИКС-у, након јунске објаве Лаврова о „суспензији” скоријег учлањивања, једна је од кључних тема предстојећег самита.

„Радимо на нивоу експерата и министара на припреми предлога о новој категорији земаља партнера БРИКС-а које ће уживати широка права и привилегије, скоро једнаке сталним чланицама, уз само неколико изузетака. Предлог ће бити представљен лидерима БРИКС-а на састанку у Казању”, истакао је Лавров у интервјуу за агенцију „Аргументи и факти”, постављеном на сајту руског МИП-а. У чему би се састојали „изузеци” у статусу сталних чланица и земаља-партнера, Лавров није овом приликом прецизирао.

Било како било, јачање унутрашњих веза трочланог оснивачког језгра БРИКС-а једна је од очекиваних тема предстојећих сусрета руског председника и домаћина скупа у Казању Владимира Путина са кинеским лидером Си Ђинпингом и премијером Индије Нарендром Модијем, који су обојица потврдили долазак на скуп. У међувремену, учешће на БРИКС самиту у Казању потврдили су Антонио Гутерес, генерални секретар УН, Џанг Минг, генерални секретар Шангајске организације за сарадњу (SCO), Дилма Русев, председница Нове развојне банке БРИКС-а, као и 24 председника држава, међу којима су и председник Ирана Масуд Пезешкијан, турски председник Реџеп Тајип Ердоган...

Званична Москва има велика очекивања од предстојећег Самита БРИКС.

„Самит у Казању могао би бити међународни скуп од највећег значаја у историји Русије”, оценио је уочи скупа Јуриј Ушаков, спољнополитички саветник шефа Кремља Владимира Путина. Иначе, западни посматрачи одржавање Самита БРИКС у Русији уз велики одзив гостију, тумаче као настојање Москве да покаже како санкције Запада не само што нису успеле да изолују Русију на међународној сцени већ су отвориле простор за нове формате њених међународних удруживања са заинтересованим партнерима.

Владимир Путин, домаћин самита, уверен је да ће атрактивност те групације за земље глобалног Југа и Истока све више расти, а са њом и потреба да се темељно развије алтернативни међународни систем. Овог пута у Казању, Москва ће партнерима у БРИКС-у изнети најновији предлог прелаза на комплексно међусобно банкарско повезивање ради развоја коришћења дигиталне валуте.

Утицај БРИКС-а на међународној сцени рашће зависно од његових иновативних потеза, сматра Михаела Папа, водећи научни истраживач на масачусетском Институту за технологију.

„Ако се упореде утицај БРИКС-а и Г7, јасна је њихова међусобна разлика у погледу чланства и глобалних норми које заступају. Г7 је значајно ојачала у последње четири године, али није модернизовала своје чланство нити је иновирала своју стратешку позицију према мултиполарности. Насупрот томе, БРИКС је релативно нова група која се суочава са другачијим изазовима. Иако се иновирао и проширио, његов брзи раст је надмашио његову способност да ефективно преведе економску моћ у политички утицај неопходан за реформу међународних институција”, сматра Михаела Папа.

Самит БРИКС-а прилика је за демонстрацију новог системског курса групације која данас обухвата трећину територије, света 43 одсто светског становништва, и остварује већи БДП од ривала у Г7.