Kreiranje orbite globalnih partnera

BRIKS oličava promene koje su dugo u toku u globalnoj ekonomiji. Pojavili su se novi centri ekonomskog rasta, sa njima je došao i finansijski uticaj koji stvara i onaj politički. Centar globalnog razvoja se već decenijama izmešta iz Evroatlantskog regiona u Evroaziju i Azijsko-Pacifički region. To je bila žižna linija na kojoj je počelo stvaranje BRIKS-a, čime je dovršen proces koji je pokrenuo ruski diplomata Jevgenij Primakov devedesetih. On je predložio inicijativu za održavanje redovnih sastanaka u okviru trojke Rusija–Indija–Kina. Trojka je tu da postoji, i ostaje „nezavisni mehanizam”. Tim rečima je Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije, uoči 16. samita BRIKS-a (22–25. oktobra) u Kazanju, glavnom gradu Tatarstana, podsetio na pozadinu nastanka grupacije koja danas, prema njegovim rečima, predstavlja „najbrže i najkonzistentnije rastuće ekonomije među najvećim svetskim nacijama”.

Samit BRIKS-a u Kazanju, prvi nakon lanjske odluke osnivačkog kvinteta (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika), da u svoj sastav pozovu Egipat, Etiopiju, Iran, Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju i Argentinu, predstavlja moguću političku prekretnicu za ovu grupaciju. Naime, organizovan pod krovnom temom „Jačanje multilateralizma za pravedni globalni razvoj i bezbednost”, predstojeći samit će, prema zvaničnim najavama iz Moskve, okupiti visoke predstavnike 32 države zainteresovane da se pridruže devetočlanom BRIKS-u (Argentina je odustala, Saudijska Arabija deluje neodlučno).

Kojim tempom i u kom formatu će se „države aspiranti” u ovim sve tegobnijim vremenima ubuduće priključivati BRIKS-u, nakon junske objave Lavrova o „suspenziji” skorijeg učlanjivanja, jedna je od ključnih tema predstojećeg samita.

„Radimo na nivou eksperata i ministara na pripremi predloga o novoj kategoriji zemalja partnera BRIKS-a koje će uživati široka prava i privilegije, skoro jednake stalnim članicama, uz samo nekoliko izuzetaka. Predlog će biti predstavljen liderima BRIKS-a na sastanku u Kazanju”, istakao je Lavrov u intervjuu za agenciju „Argumenti i fakti”, postavljenom na sajtu ruskog MIP-a. U čemu bi se sastojali „izuzeci” u statusu stalnih članica i zemalja-partnera, Lavrov nije ovom prilikom precizirao.

Bilo kako bilo, jačanje unutrašnjih veza tročlanog osnivačkog jezgra BRIKS-a jedna je od očekivanih tema predstojećih susreta ruskog predsednika i domaćina skupa u Kazanju Vladimira Putina sa kineskim liderom Si Đinpingom i premijerom Indije Narendrom Modijem, koji su obojica potvrdili dolazak na skup. U međuvremenu, učešće na BRIKS samitu u Kazanju potvrdili su Antonio Guteres, generalni sekretar UN, Džang Ming, generalni sekretar Šangajske organizacije za saradnju (SCO), Dilma Rusev, predsednica Nove razvojne banke BRIKS-a, kao i 24 predsednika država, među kojima su i predsednik Irana Masud Pezeškijan, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan...

Zvanična Moskva ima velika očekivanja od predstojećeg Samita BRIKS.

„Samit u Kazanju mogao bi biti međunarodni skup od najvećeg značaja u istoriji Rusije”, ocenio je uoči skupa Jurij Ušakov, spoljnopolitički savetnik šefa Kremlja Vladimira Putina. Inače, zapadni posmatrači održavanje Samita BRIKS u Rusiji uz veliki odziv gostiju, tumače kao nastojanje Moskve da pokaže kako sankcije Zapada ne samo što nisu uspele da izoluju Rusiju na međunarodnoj sceni već su otvorile prostor za nove formate njenih međunarodnih udruživanja sa zainteresovanim partnerima.

Vladimir Putin, domaćin samita, uveren je da će atraktivnost te grupacije za zemlje globalnog Juga i Istoka sve više rasti, a sa njom i potreba da se temeljno razvije alternativni međunarodni sistem. Ovog puta u Kazanju, Moskva će partnerima u BRIKS-u izneti najnoviji predlog prelaza na kompleksno međusobno bankarsko povezivanje radi razvoja korišćenja digitalne valute.

Uticaj BRIKS-a na međunarodnoj sceni rašće zavisno od njegovih inovativnih poteza, smatra Mihaela Papa, vodeći naučni istraživač na masačusetskom Institutu za tehnologiju.

„Ako se uporede uticaj BRIKS-a i G7, jasna je njihova međusobna razlika u pogledu članstva i globalnih normi koje zastupaju. G7 je značajno ojačala u poslednje četiri godine, ali nije modernizovala svoje članstvo niti je inovirala svoju stratešku poziciju prema multipolarnosti. Nasuprot tome, BRIKS je relativno nova grupa koja se suočava sa drugačijim izazovima. Iako se inovirao i proširio, njegov brzi rast je nadmašio njegovu sposobnost da efektivno prevede ekonomsku moć u politički uticaj neophodan za reformu međunarodnih institucija”, smatra Mihaela Papa.

Samit BRIKS-a prilika je za demonstraciju novog sistemskog kursa grupacije koja danas obuhvata trećinu teritorije, sveta 43 odsto svetskog stanovništva, i ostvaruje veći BDP od rivala u G7.