„Сумрак” меке моћи британске круне

Тешко је отети се утиску да се сумрак спушта над остацима некада моћне Британске империје. После неугодног инцидента током посете Аустралији, када га је сенаторка из редова Абориџина оптужила за геноцид, краљ Чарлс је јуче заједно са краљицом Камилом допутовао на Самоу, где ће до 26. октобра учествовати на самиту земаља Комонвелта.

Члан парламента и поглавица Самое Ленатаи Виктор Тамапуа, данас ће на церемонији британском суверену доделити титулу туи таумеасина, што значи краљ или владар. Али ово почасно звање не може да прикрије истину – моћ британског монарха више није оно што је некада била. То најбоље говори листа гостију који долазе на скуп шефова влада Комонвелта, на чијем челу је симболично Чарлс. Британски краљ и његов премијер Кир Стармер угостиће 55 делегација држава из некадашњих делова Британске империје. Али кључни лидери су ове године предност дали самиту БРИКС-а чији је домаћин Владимир Путин, формату који је постао епицентар новог мултиполарног света, а избегли су одлазак на забачено острву у јужном Пацифику како би ћаскали с Чарлсом о климатским променама и заштити океана.

Тако ће два најмоћнија шефа влада Комонвелта, индијски премијер Нарендра Моди и председник Јужне Африке Сирил Рамафоса прескочити овогодишњи скуп на Самои у корист самита у Казању, којем присуствује и кинески председник Си Ђинпинг. Али, ни Шри Ланка, која је стала у ред за будућу чланицу БРИКС-а, не шаље ни свог премијера, али ни министра спољних послова на Самоу. На састанак Комонвелта, који се одржава сваке две године, не стиже ни премијер Џастин Трудо иако је Канада блиски савезник Уједињеног Краљевства и колега у моћнoј мрежи за размену обавештајних података симболичног назива „Пет очију”. Канаду ће на Самои заступати високи комесар Отаве у Великој Британији.

Чарлс за сада, осим Уједињеног Краљевства, остаје краљ 14 држава, иако је мека моћ Бакингемске палате почела да слаби док је на трону била још његова мајка Елизабета Друга. Барбадос је постао република 2021. године, а Јамајка најављује да ће следити овај пример следеће године. Када је почетком октобра британска влада саопштила да се у корист Маурицијуса одриче суверенитета над Чагосом, удаљеном али веома важном архипелагу у Индијском океану, на којем ће и у наредних 99 година остати америчка база „Дијего Гарсија”, на друштвеним мрежама су се појавиле необичне прогнозе. Поигравајући се некадашњом колонијалном фразом како у „британском царству никада Сунце не залази”, многи су покушали да одреде датум када ће некада моћна империја уронити у ноћ.

Није само Маурицијус задао проблеме Лондону.

Прошле године Соломонска острва, још једна чланица Комонвелта, потписала су споразум о полицијској сарадњи са Кином, што је изазвало огромну панику поготово у Аустралији и САД. Краљевску породицу ипак више брине да ли ће Аустралији формално „збацити” круну. Дебата о овом питању се поново распламсала после инцидента у парламенту у Камбери током Чарлсове посете. Сенаторка Лидија Торп, коју је обезбеђење спречило да не насрне на британског краља, почела је да виче: „Вратите нам оно што сте нам украли! Наше кости, наше лобање, наше бебе, наш народ. Ти ниси мој краљ. Уништили сте нашу земљу.”

Харшан Кумарасингам, виши научни сарадник на Институту за студије Комонвелта, сматра да се о амбицијама остатака британске империје да постану република често разговара, али да се те иницијативе ретко спроводе у дело.

Аустралија је раније одложила гласање о овом питању иако су током краљеве посете Петом континенту прорепубликански политичари покушали да Чарлсово путовање представе као „опроштајну турнеју”. Недавна анкета „Њуз корпа” показала је да само 33 одсто Аустралијанаца жели да живи у републици.

Упркос проблемима, Комонвелт формиран пре 75 година још показује знаке виталности. Савез окупља готово трећину светске популације, а осим Уједињених нација је вероватно најразноврснија од било које групе држава. Реч је о платформи која помаже малим државама да имају редовне контакте са моћнијим земљама као што су Британија, Канада, Аустралија, Нови Зеланд и Индија. Зато је Барбадос, иако је постао република, задржао чланство у Комонвелту, а две државе које немају историјске везе са Британијом, Габон и Того, 2022. године су се придружиле овом врхунском клубу којим председава краљ Чарлс.

Карипске државе ће искористити самит на којем ће доминирати еколошке теме да од Лондона поново траже да плати репарације за тешко наслеђе ропства. Али мало ко верује да је Уједињено Краљевство спремно да због робовласничког периода издвоји, према скромнији проценама, 200 милијарди фунти, односно 18 билиона фунти, према студији УН. Из Стармеровог кабинета су одмах ставили тачку. Поручили су да Уједињено Краљевство неће плаћати репарације и да то питање неће бити на дневном реду састанка Комонвелта. Осим тога Лондон се неће ни извињавати за своју улогу у периоду ропства.

Акценат је на унапређењу економске размене. Аргумент конзервативаца да би Комонвелт могао да буде главно место за трговину и инвестиције када Велика Британија буде напустила ЕУ оберучке је прихватила нова лабуристичка влада. Стармеров портпарол каже да делегације 55 земаља које су присутне на скупу на Самои представља важно комбиновано тржиште за британске инвестиције које ће до 2027. године вредети 19,5 билиона долара.