„Sumrak” meke moći britanske krune

Teško je oteti se utisku da se sumrak spušta nad ostacima nekada moćne Britanske imperije. Posle neugodnog incidenta tokom posete Australiji, kada ga je senatorka iz redova Aboridžina optužila za genocid, kralj Čarls je juče zajedno sa kraljicom Kamilom doputovao na Samou, gde će do 26. oktobra učestvovati na samitu zemalja Komonvelta.

Član parlamenta i poglavica Samoe Lenatai Viktor Tamapua, danas će na ceremoniji britanskom suverenu dodeliti titulu tui taumeasina, što znači kralj ili vladar. Ali ovo počasno zvanje ne može da prikrije istinu – moć britanskog monarha više nije ono što je nekada bila. To najbolje govori lista gostiju koji dolaze na skup šefova vlada Komonvelta, na čijem čelu je simbolično Čarls. Britanski kralj i njegov premijer Kir Starmer ugostiće 55 delegacija država iz nekadašnjih delova Britanske imperije. Ali ključni lideri su ove godine prednost dali samitu BRIKS-a čiji je domaćin Vladimir Putin, formatu koji je postao epicentar novog multipolarnog sveta, a izbegli su odlazak na zabačeno ostrvu u južnom Pacifiku kako bi ćaskali s Čarlsom o klimatskim promenama i zaštiti okeana.

Tako će dva najmoćnija šefa vlada Komonvelta, indijski premijer Narendra Modi i predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa preskočiti ovogodišnji skup na Samoi u korist samita u Kazanju, kojem prisustvuje i kineski predsednik Si Đinping. Ali, ni Šri Lanka, koja je stala u red za buduću članicu BRIKS-a, ne šalje ni svog premijera, ali ni ministra spoljnih poslova na Samou. Na sastanak Komonvelta, koji se održava svake dve godine, ne stiže ni premijer Džastin Trudo iako je Kanada bliski saveznik Ujedinjenog Kraljevstva i kolega u moćnoj mreži za razmenu obaveštajnih podataka simboličnog naziva „Pet očiju”. Kanadu će na Samoi zastupati visoki komesar Otave u Velikoj Britaniji.

Čarls za sada, osim Ujedinjenog Kraljevstva, ostaje kralj 14 država, iako je meka moć Bakingemske palate počela da slabi dok je na tronu bila još njegova majka Elizabeta Druga. Barbados je postao republika 2021. godine, a Jamajka najavljuje da će slediti ovaj primer sledeće godine. Kada je početkom oktobra britanska vlada saopštila da se u korist Mauricijusa odriče suvereniteta nad Čagosom, udaljenom ali veoma važnom arhipelagu u Indijskom okeanu, na kojem će i u narednih 99 godina ostati američka baza „Dijego Garsija”, na društvenim mrežama su se pojavile neobične prognoze. Poigravajući se nekadašnjom kolonijalnom frazom kako u „britanskom carstvu nikada Sunce ne zalazi”, mnogi su pokušali da odrede datum kada će nekada moćna imperija uroniti u noć.

Nije samo Mauricijus zadao probleme Londonu.

Prošle godine Solomonska ostrva, još jedna članica Komonvelta, potpisala su sporazum o policijskoj saradnji sa Kinom, što je izazvalo ogromnu paniku pogotovo u Australiji i SAD. Kraljevsku porodicu ipak više brine da li će Australiji formalno „zbaciti” krunu. Debata o ovom pitanju se ponovo rasplamsala posle incidenta u parlamentu u Kamberi tokom Čarlsove posete. Senatorka Lidija Torp, koju je obezbeđenje sprečilo da ne nasrne na britanskog kralja, počela je da viče: „Vratite nam ono što ste nam ukrali! Naše kosti, naše lobanje, naše bebe, naš narod. Ti nisi moj kralj. Uništili ste našu zemlju.”

Haršan Kumarasingam, viši naučni saradnik na Institutu za studije Komonvelta, smatra da se o ambicijama ostataka britanske imperije da postanu republika često razgovara, ali da se te inicijative retko sprovode u delo.

Australija je ranije odložila glasanje o ovom pitanju iako su tokom kraljeve posete Petom kontinentu prorepublikanski političari pokušali da Čarlsovo putovanje predstave kao „oproštajnu turneju”. Nedavna anketa „Njuz korpa” pokazala je da samo 33 odsto Australijanaca želi da živi u republici.

Uprkos problemima, Komonvelt formiran pre 75 godina još pokazuje znake vitalnosti. Savez okuplja gotovo trećinu svetske populacije, a osim Ujedinjenih nacija je verovatno najraznovrsnija od bilo koje grupe država. Reč je o platformi koja pomaže malim državama da imaju redovne kontakte sa moćnijim zemljama kao što su Britanija, Kanada, Australija, Novi Zeland i Indija. Zato je Barbados, iako je postao republika, zadržao članstvo u Komonveltu, a dve države koje nemaju istorijske veze sa Britanijom, Gabon i Togo, 2022. godine su se pridružile ovom vrhunskom klubu kojim predsedava kralj Čarls.

Karipske države će iskoristiti samit na kojem će dominirati ekološke teme da od Londona ponovo traže da plati reparacije za teško nasleđe ropstva. Ali malo ko veruje da je Ujedinjeno Kraljevstvo spremno da zbog robovlasničkog perioda izdvoji, prema skromniji procenama, 200 milijardi funti, odnosno 18 biliona funti, prema studiji UN. Iz Starmerovog kabineta su odmah stavili tačku. Poručili su da Ujedinjeno Kraljevstvo neće plaćati reparacije i da to pitanje neće biti na dnevnom redu sastanka Komonvelta. Osim toga London se neće ni izvinjavati za svoju ulogu u periodu ropstva.

Akcenat je na unapređenju ekonomske razmene. Argument konzervativaca da bi Komonvelt mogao da bude glavno mesto za trgovinu i investicije kada Velika Britanija bude napustila EU oberučke je prihvatila nova laburistička vlada. Starmerov portparol kaže da delegacije 55 zemalja koje su prisutne na skupu na Samoi predstavlja važno kombinovano tržište za britanske investicije koje će do 2027. godine vredeti 19,5 biliona dolara.