Упркос очекивањима Запада недолазак Вучића у Казањ није покварио односе са Москвом

Ужарену лоптицу упућену на Андрићев венац Александар Вучић је успео да „изжонглира” и да свој неодлазак на Самит БРИКС у Казању, упркос навијањима да тај потез буде велики поен Запада и шамар Русији, уз један телефонски позив, парадоксално, претвори у искорак у односима са Кремљом.

Како? Тако што се чуо са Владимиром Путином после дуже од две године, заузимајући још јаснији став да неће уводити санкције Москви и најављујући да ће следеће године бити међу гостима када се на Црвеном тргу буде славила 80. годишњица победе над фашизмом, пишу Новости.

Председник Србије отворено је свом руском колеги предочио нашу позицију – „било би ми изузетно тешко да дођем у Казањ због различитих ствари чак и да није било заказаних посета европских лидера”. Он је такође указао на то да је Србија једина земља у Европи која није приступила ниједној декларацији о санкцијама и истакао да Путин то високо цени.

Вучић је казао и да када њега више не буде на власти „овде неће бити ни Русије”. Све што је руководство Србије до сада радило, још од отпочињања рата у Украјини фебруара 2022. године, даје му за право. Јер, наша земља успела је да се одупре и не стави потпис на рестриктивне мере ЕУ којима је обухваћено више од 2.200 особа и ентитета, као и око 300 иностраних компанија које су суспендовале или прекинуле рад у Русији. Званични Београд није се приклонио санкцијама попут замрзавања и забране располагања средстава, забране путовања, визне политике, функционисање финансијског, енергетског и транспортног сектора, забране коришћења ваздушног простора, учешће руских фирми у друмском транспорту робе, забране увоза појединих производа, као и куповине и трансфера руске сирове нафте, забране страним држављанима да су на функцијама у управним телима руских правних лица која се налазе у РФ, као и рампи на рад руских медијских кућа...

Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић указује на то да у овој ситуацији нема места навијању (о одласку у Казањ), јер како истиче, у политици је све подређено тачној мери заштите националних интереса.

– Може се претпоставити какве би последице произвео одлазак на самит БРИКС, али нема места страху да ће недолазак на самит повећати резерве према нама у погледу развијања билатералних односа са Русијом док траје сукоб у Украјини. Поготово после разговора двојице председника. Та бојазан да би Запад нама окренуо леђа нема много основа јер је њима значајније да Србија не оде на другу страну него да буде вешта у развијању односа и с једнима и с другима. С друге стране, руски председник не само да је позвао председника Србије на обележавање 9. маја него је и показао конструктиван потез према нама, који се налазимо у сложеној ситуацији зог ратоборног става Запада против Москве.

Јовановић указује на то да из ових догађања не треба извлачити драматичне закључке, већ истиче да је то само један моментум који ће Русија примити са жаљењем, али и разумевањем, а Запад ће се уздржати од прославе победе над Србијом:

– Наша земља ће наставити да развија динамичне односе са повишеном опрезношћу у односима према великим силама на обе стране. Србија је једина у нашем региону високо самостална и независна земља и која је веома видљива са свих страна света. И државе из најудаљенијих континената имају жељу да сарађују са нама.

Према речима Јовановића, телефонским разговором Вучића и Путина је пробијен један зид ћутања који је постојао:

– Ово није био класичан дипломатски разговор него дубоко политички у погледу садашњег тренутка и оних који наилазе. За нас никад неће престати чињеница да су Русија и Кина ваљани ослонац у разбијању непријатних амбиција Запада према делу наше територије на Косову и Метохији. То је чињеница која нама диктира пријатељство са Русијом и Кином и незамењив је чинилац у нашој политици. Волели бисмо да нешто тако постигнемо и са Западом, али он није спреман да повуче признавање независности Косова. Али, Запад веома жели да будемо део њихове политике и стратегије и не жели да због неког непромишљеног притиска на нас доведе то у питање. Њима је битка за Србију најважнији циљ. Неодласком у Казањ, они су добили половичан психолошки поен јер непрекидно зазиру од тога да бисмо могли да се окренемо Русији на радикалнији начин. С друге стране, нису спремни да нас у спречавању таквог нашег заокрета, принуђују неким ризичним мерама.