Гламурозни почетак

Не знамо хоће ли овогодишња Трибина композитора са 100 мањих музичких дела бити по њима запамћена, али по нечему сигурно хоће. Први пут је отворена у новом музичком простору у нашем граду, Холу Народне банке Србије (Немањина 17) специјално приређеном за ову прилику. Инаугурисан је огроман простор, преграђен и акустички примерен, мада и даље има много еха који би требало додатно решавати. Многобројни панои сигурно су допринели пригушивању звука који би јечао и стапао се у огромном бетонском и мермерном холу, а да ништа није предузето. Гламурозности је допринео велики број званица и публике, махом стручне, коктел на крају, разводници, љубазно особље, све у свему, освојен је Хол!

На програму овогодишње Трибине (селектор Иван Бркљачић) и на првом концерту нашле су се минијатуре (14) наших и страних композитора, у дугачком првом делу програма и нешто сажетијем и занимљивијем, другом делу. Мала форма подразумева да се нешто битно, садржајно, занимљиво и ново каже у свега неколико минута. Међу бројним ауторима и њиховим делима истакле су се инвентивношћу „наше даме” Ивана Стефановић, добитница награде „Стеван Мокрањац”, затим Милана Стојадиновић-Милић, Милица Параносић, Бранка Поповић, Наташа Богојевић и Ирена Поповић, а доајени Константин Бабић и Дејан Деспић донели су продукте најновијих промишљања. Од страних аутора, истакла се композиција литванског аутора Угне Гиедраитите. Много, мало, или ни мало, ни много!

У поретку у коме су се нашле једне иза и до других, композиције су се разврстале у широком стилском луку од фолклорних, анахроних до вицкастих и штосерских, са неоавангардним поступцима у третману гласа, од шаптања до крика и са посебним односима према тексту, од дескрипције до вокализе, од стиха до негирања поетског предлошка.

И када бисмо се одлучили да оценимо негативном оценом садашњи тренутак савремене минијатуре, ту су извођачи међу којима је сопран и солисткиња Катарина Јовановић, као прави подвижник преузела и извела цео тај напорни, нимало лаки и нимало лепи след дела. Захваљујући њеном професионализму нису биле само прочитане ноте и назнаке аутора, било је истинске интерпретације. Помогли су јој у томе бројни инструменталисти, понајвише пијанисткиња Јасна Туцовић, али и флаутисти Љубиша Јовановић и Јелена Драшкоци, кларинетиста Стојан Кркулески, виолончелисти Александар Латковић и Горан Мрђеновић, виолинисткиња Мирјана Нешковић, виолиста Саша Мирковић који је, наочиглед исцрпљене публике, полако јео парче торте на подијуму за крај концерта, додајући слатке укусе преслађеном почетку Трибине.