Јесен мирише на пролеће 2001.

Скопље – Фебруарска догађања из 2001. године, кад је започео осмомесечни оружани међуетнички конфликт у Македонији, злокобно се понављају ове јесени. Готово на истим локацијама, на северу земље и у околини Тетова, полиција и медији региструју оружане и друге инциденте сличне онима који су Македонију пре шест година довели до ивице грађанског рата.

Танушевци, село на граници према Косову, парадигма мекедонске међуетничке нетрпељивости и Шипковица поврх Тетова, у којој је формирана прва политичка партија Албанца у Македонији и у којој је био смештен штаб озлоглашене ОНА, опет су у центру полицијско-медијске пажње. У рејону Танушевца, за непуна два месеца, из заседе су убијена два полицајца, а седморица тешко повређена. У атару села Шипковица, минулог четвртка маскирани разбојници су за кратко киднаповали раднике Електропривреде Македоније, поручивши им да ће, уколико се буду још једном појавили, остати без глава.

У ширем рејону поменутих села, месецима уназад патролирају до зуба наоружане групе маскираних одметника и рафалима оглашавају своје присуство, пркосећи полицијским патролама МУП-а Македоније. Преко својих јатака или електронском поштом македонским властима и "домаћим издајницима", Албанцима, шаљу претеће поруке.

Приче да су то одметнути бандити са Косова нису без основа, али је истина и да је реч о припадницима некадашње паравојне ОНА, који се после учињеног зулума враћају кући и као "забринути" цивили, прате политичку анализу својих недела. Овакве детаље сада јавно саопштавају појединци из завађених албанских политичких партија, који у међусобном оптуживању иду чак дотле да именују појединце који стоје иза одређеног инцидента. Таква трвења су недавно ескалирала тучом албанских посланика у Собрању Македоније.

Сличности са догађајима из пролећа 2001. године има и у начину полицијско-политичког расплета сваког инцидента. Заказују се хитне седнице парламента, заседава Савет за националну безбедност, формирају се комисије, па се све разводни и заборави до следећег инцидента. Цела представа је зачињена реакцијама представника међународне заједнице.

За разлику од 2001. године, актуелна власт се свим силама труди да амортизује и заташка сваки инцидент, једним делом да неутралише антагонистичку опозицију, а другим да заштити зацртану стратегију бржег прикључења Алијанси и другим евро интеграцијама. На врху свих крупних ситница виси и питање будућег статуса јужне српске покрајине, за чију се независност здушно залажу сви Албанци без обзира на унутаралбанска политичка трвења. На такав став приморавају и македонски део власти, којој свако одступање од подршке независности Косова, албански партнери наплате подстицањем и иницирањем инцидената.