Jesen miriše na proleće 2001.

Skoplje – Februarska događanja iz 2001. godine, kad je započeo osmomesečni oružani međuetnički konflikt u Makedoniji, zlokobno se ponavljaju ove jeseni. Gotovo na istim lokacijama, na severu zemlje i u okolini Tetova, policija i mediji registruju oružane i druge incidente slične onima koji su Makedoniju pre šest godina doveli do ivice građanskog rata.

Tanuševci, selo na granici prema Kosovu, paradigma mekedonske međuetničke netrpeljivosti i Šipkovica povrh Tetova, u kojoj je formirana prva politička partija Albanca u Makedoniji i u kojoj je bio smešten štab ozloglašene ONA, opet su u centru policijsko-medijske pažnje. U rejonu Tanuševca, za nepuna dva meseca, iz zasede su ubijena dva policajca, a sedmorica teško povređena. U ataru sela Šipkovica, minulog četvrtka maskirani razbojnici su za kratko kidnapovali radnike Elektroprivrede Makedonije, poručivši im da će, ukoliko se budu još jednom pojavili, ostati bez glava.

U širem rejonu pomenutih sela, mesecima unazad patroliraju do zuba naoružane grupe maskiranih odmetnika i rafalima oglašavaju svoje prisustvo, prkoseći policijskim patrolama MUP-a Makedonije. Preko svojih jataka ili elektronskom poštom makedonskim vlastima i "domaćim izdajnicima", Albancima, šalju preteće poruke.

Priče da su to odmetnuti banditi sa Kosova nisu bez osnova, ali je istina i da je reč o pripadnicima nekadašnje paravojne ONA, koji se posle učinjenog zuluma vraćaju kući i kao "zabrinuti" civili, prate političku analizu svojih nedela. Ovakve detalje sada javno saopštavaju pojedinci iz zavađenih albanskih političkih partija, koji u međusobnom optuživanju idu čak dotle da imenuju pojedince koji stoje iza određenog incidenta. Takva trvenja su nedavno eskalirala tučom albanskih poslanika u Sobranju Makedonije.

Sličnosti sa događajima iz proleća 2001. godine ima i u načinu policijsko-političkog raspleta svakog incidenta. Zakazuju se hitne sednice parlamenta, zasedava Savet za nacionalnu bezbednost, formiraju se komisije, pa se sve razvodni i zaboravi do sledećeg incidenta. Cela predstava je začinjena reakcijama predstavnika međunarodne zajednice.

Za razliku od 2001. godine, aktuelna vlast se svim silama trudi da amortizuje i zataška svaki incident, jednim delom da neutrališe antagonističku opoziciju, a drugim da zaštiti zacrtanu strategiju bržeg priključenja Alijansi i drugim evro integracijama. Na vrhu svih krupnih sitnica visi i pitanje budućeg statusa južne srpske pokrajine, za čiju se nezavisnost zdušno zalažu svi Albanci bez obzira na unutaralbanska politička trvenja. Na takav stav primoravaju i makedonski deo vlasti, kojoj svako odstupanje od podrške nezavisnosti Kosova, albanski partneri naplate podsticanjem i iniciranjem incidenata.