БиХ – подељено друштво и држава

Од нашег сталног дописника 
Бањалука, 20. новембра – После тронедељних преговора у америчкој војној бази „Рајт Петерсон” у Дејтону је 21. новембра 1995. године парафиран Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини. Њиме је стављена тачка на „трагични сукоб у региону”, како је овим међународним уговором дефинисан скоро четворогодишњи рат у БиХ. Дејтонским споразумом БиХ је дефинисана као држава која се састоји од два „равноправна ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ”, која је, као муслиманско-хрватски ентитет, створена Вашингтонским споразумом у марту 1994. године.

Дејтонски споразум су 14. децембра 1995. године у Паризу потписали тадашњи председници СР Југославије Слободан Милошевић, Хрватске др Фрањо Туђман и председавајући Председништва БиХ Алија Изетбеговић. Гаранти споразума су велике силе, Србија и Хрватска.

БиХ је, према одредбама Дејтонског споразума, била унија два ентитета. Под притисцима међународног фактора, оличеног у Канцеларији високог представника, БиХ је доживела еволуцију, тако да је сада, по елементима унутрашњег уређења, федерација, и то асиметрична. Јер, Федерација БиХ има десет кантона и три нивоа власти, док Република Српска има два – републички и општински.

У протеклих 13 година, БиХ је прошла кроз бурне периоде у којима су представници Републике Српске покушали да заштите њену дејтонску позицију, док су бошњачки политички лидери чинили све да развласте ентитете и, што је више могуће, унитаризују БиХ. Као трећи конститутивни народ, Хрвати су, на разне начине, тежили оживљавању Хрватске Републике Херцег-Босне, која је угашена потписивањем Вашингтонског споразума којим је створена Федерација БиХ. Такви покушаји до сада су завршавани неуспешно, а део хрватског руководства, са бившим чланом Председништва БиХ Антом Јелавићем на челу, високи представник је сменио и забранио им бављење политиком. На листи смењених српских званичника је више од стотину имена.

Да је међународни фактор усмеравао воду на воденицу централизације и унитаризације БиХ, говоре следећи подаци: Савет министара БиХ је по Дејтону имао три, а сада има девет министарстава и председавајућег. Истовремено, са Републике Српске и Федерације БиХ пренесене су 62 надлежности. Важно је рећи и ово: само мањи број преноса обављен је на уставом прописан начин, одлукама ентитетских скупштина. Већина надлежности ентитетима је одузимана актима високих представника. На све приговоре из Републике Српске да се надлежности не преносе у складу са одредбама Дејтонског споразума, међународни званичници су узвраћали да, „осим слова, постоји и дух Дејтона”, односно да међународни споразум треба „креативно тумачити”. Ко није пристао на овакво виђење ствари, смењиван је одлукама високих представника који се при томе позивао на „бонска овлашћења”, иако му она, према тумачењу домаћих и страних правника, не дају право да, без икаквог поступка, смењују демократски изабране званичнике, јавне службенике, намеће и мења законе, одузима грађанима личне документе...

О деловању високог представника негативно су се одредили Савет Европе и Венецијанска комисија. Савет Европе је оценио да је наредбодавно деловање високог представника „непомирљиво са демократским принципима”. Поготово због тога што Канцеларија високог представника „доноси извршне одлуке, а да за њих не сноси одговорност, нити обавезу да правда њихову валидност, а да при томе против њих правни лек није допуштен”. Пре три и по године Венецијанска комисија је саопштила да је аранжман „високог представника фундаментално некомпатибилан са демократским карактером државе и суверенитетом БиХ”.

Немачки правник др Аден Мено је објавио студију о Канцеларији високог представника чију је суштину изразио у наслову „Бесправна моћ ОХР-а”. Смене којима су високи представници прибегавали, шеф Правног одељења Канцеларије високог представника у Брчком Метју Периш је назвао „политичким скалпирањем”. Од шест високих представника, у овој „делатности” су најревноснији били Педи Ешдаун, Волфганг Петрич и Карлос Вестендорп, који је први почео да намеће законе, обавезујуће одлуке и смењује домаће званичнике. Петрич је ишао чак дотле да је последњег дана свог владања у БиХ, 23. маја 2002. године, наметнуо 24 закона, променио уставе оба ентитета и сменио 12 људи.

О стању у Босни и Херцеговини, 13 година после потписивања Дејтонског споразума, можда најбоље говоре наслови две књиге. Једна је „БиХ – подељено друштво и држава”, чији је аутор др Мирјана Касаповић, професорка на загребачком Факултету политичких наука, а аутор „Немогуће државе” је др Ненад Кецмановић, професор Факултета политичких наука у Београду.

-----------------------------------------------------------

Силајџић упоредио Додика са Хитлером

Од нашег сталног дописника 
Бањалука, 20. новембра - Бошњачки члан Председништва Босне и Херцеговине и лидер Странке за БиХ Харис Силајџић индиректно је упоредио премијера Републике Српске Милорада Додика са вођом Трећег рајха Адолфом Хитлером. Он је на питање новинара каталонског листа „Вангвардија” - да ли је могућ договор са Додиком - одговорио: „Је ли дошло до договора између Хитлера и савезника”, а затим је додао: „Ако је геноцид нешто добро, онда бисмо могли постићи компромис”.

У разговору за каталонски дневник, чије је делове данас пренео загребачки „Вечерњи лист”, Силајџић је оптужио Европску унију за издају БиХ. Из његових речи је и изведен наслов „Европска унија легитимизовала етничко чишћење у БиХ”. Бошњачки члан Председништва БиХ је, осим тога, поновио и тезе које је недавно навео у писму које је упутио члановима Управног одбора Савета за примену мира у БиХ, водећим личностима Европске уније и НАТО-а.

Силајџић је у том писму, подсетимо, истакао да БиХ улази „у најопаснију фазу свог постојања од завршетка рата”. Он је, позивајући међународну заједницу да промени своју тактику у односу на БиХ, истакао да она „улази у финалну фазу покушаја да се трансформише у унију два ентитета”. Према његовим речима, међународна заједница је спремна да то прихвати и то ће, оценио је, „сигурно даље поткопати стабилност БиХ”. Осим тога, Силајџић је „Вангвардији” рекао да Русија финансира отцепљење Републике Српске од БиХ. Уз то, он се заложио да НАТО остане у БиХ и тако гарантује њену безбедност.

С обзиром на то да су водеће политичке личности из оба ентитета данас биле у Бриселу на састанку Управног одбора Савета за примену мира у БиХ, реаговање Милорада Додика, Младен Иванића, Сулејмана Тихића, Драгана Човића и лидера осталих владајућих странака до закључења овог издања нашег листа нисмо могли да добијемо.