Са музиком у бољи свет

У „Булевару звезда”, текућој сезони Београдске филхармоније, једна звезда је посебна и – неуморно „трепери”. Заиста је прави догађај упознати виолинисту Иврија Гилтиса, који се ни у 87. години не предаје пред публиком, што ће потврдити и вечерас на Коларцу. Речи овог необичног маестра у џинсу отисак су једне креативне душе и све што каже има „звук” хуманог и хуморног. Кад брзим темпом прођемо кроз његову животну причу чујемо: рођен у Хаифи (Израел), од родитеља пореклом из Русије, са пет година већ је власник виолине, још као дечак он је на Париском конзерваторијуму, завршава га и наставља да учи код Енескуа и Тибоа. Све то прекинуће рат и млади Гилтис се пред нацизмом „повлачи” у Енглеску, долази мир и права каријера – концерти широм света, са оркестрима као што су Њујоршка, Берлинска, Израелска филхармонија... Данас је Иври Гилтис легенда виолинизма, прави светски човек који говори седам језика и живи, као у младости, у Паризу.

Више од осам деценија не раздвајате се од вашег инструмента. Шта се у том дугом периоду променило у виолинизму?

По мени, променили су се само виолинисти. Да ли набоље или нагоре, тешко је рећи. Велики, мудри Шекспир говорио је: „Ствари нису ни добре ни лоше, него онакве како их ми видимо”. За себе кажем да сам мит, а митови нису стварни. Према томе, ја и нисам овде. Ипак, да их нема не би било ни цивилизације какву познајемо.

Која музика вашој виолини највише прија?

Оно што не волим, што ми се не свиђа, ја и не свирам. Оно што засвирам ја то и заволим. Никад нисам волео да издвајам одређена дела. То вам је као имати једну жену и не дивити се ниједној другој... Чак ни Мона Лизи.

Виолина је била и ваше оружје – у Другом светском рату...?

Ја сам се пријавио у британску војску, мада нисам био ни пунолетан. Желео сам да постанем ратни пилот. Главни разлог зашто ме нису примили био је мој вид (прстом показује на десно око). Зато сам радио у фабрици оружја, али и звуцима виолине забављао војнике. То је некакав мој ратни допринос. Када дођем у ове крајеве, које и данас зовем Југославија, увек се сетим ваше велике борбе против фашизма, покрета отпора, у чему сте, по мени, предњачили у Европи.

Ускоро ће 40 година (децембар 1968) од пројекта RollingStonesRockn' RollCircus у коме сте и Ви учествовали. Откуд класични музичар у једној проширеној рокерској дружини?

Позвао ме је Брајан Џонс који је својевремено желео да га учим да свира виолину. Била је то његова последња рок-представа. „Стоунси” су у то укључили и Ленона, Јоко Оно, Клептона, многе познате из тог света. Догађало се то пред камерама и ја обично кажем: Тако постадох и глумац! Недавно сам то поново био, играо сам себе самог у филму ТВ Арте сниманом у Израелу.

Ви сте и амбасадор добре воље при Унеску. Колико та музичка дипломатска мисија помаже свету у којем као да расте дефицит добре воље?

За те ствари музика је првокласна терапија. И, ако су музичари најбољи терапеути, да сам некакав министар просвете увео бих, под обавезно, да сви морају у школи научити да свирају. Било како, само нека свирају. Са толиком количином музике сигурно бисмо имали неки мало бољи свет.

Има ли још тако храбрих у вашој генерацији, оних без страха од великих концертних позорница?

Не знам ни да ли сам ја уопште храбар. Знам само да релативно често наступам и да је музика оно једино што стварно знам и желим. Као они храбри војници из тврђаве Масада, који су дуго одолевали римској опсади, тако и ја желим да до свог последњег даха останем виолиниста и човек са осмехом на лицу.

--------------------------------------------------------

Друга звезда зове се Штерн

Још један угледан гост биће вечерас на подијуму Коларца. Београдском филхармонијом дириговаће Дејвид Штерн, син славног виолинисте Исака Штерна, иначе музички директор Израелске опере, али и Симфонијског оркестра и Опере у Сент Галену. Он је наступао са оркестрима високе репутације, на добрим сценама и са добрим солистима, и тако стварао сопствену „звезду” у свету музике. И мало о вечерашњем програму: виолиниста Гилтис свираће Интродукцију и Рондо капричиозо К. Сен-Санса и Поему Е. Шосона, а публика ће моћи да чује и дела Дворжака и Бартока.