Морача није за електране

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Владин документ – Нацрт стратегије развоја енергетике до 2025. године – оспорава се не само од стручне домаће јавности, него и од међународних експерата, који указују да овај документ није у складу са директивама Европске уније.

Нацртом је предвиђено да у наредних двадесет година буде обезбеђено 700 нових мегават-сати струје, а до 2011. године треба да се реализује неколико пројеката из области ветроелектрана и малих хидроелектрана, као и изградња другог блока Термоелектране Пљевља. Након тога у наредне две године требало би да се реализују пројекти у вези са хидроелектранама Андријево и Златица на реци Морачи.

Директор програма за воде Светског фонда за заштиту природе – Медитерански програм Франческа Антонели недавно је у Подгорици новинарима саопштила да "директива о станишту ЕУ и оквирна директива о водама захтевају од држава чланица да спрече погоршање природних станишта и слатководних еко-система, као и узнемиравање врста у подручјима од значаја за биодиверзитет".

Због тога, како је казала Франческа Антонели, изградња брана које утичу на важна природна станишта није у складу са законодавством ЕУ, о чему би Црна Гора, која је у процесу приступања Унији, морала водити рачуна.

"Бране су ризична инвестиција, зато што су финансијски, социјални и трошкови животне средине таквих инфраструктурних пројеката често потцењени, док су користи генерално преувеличане", упозорила је Франческа Антонели.

Пошто је потрошња у Црној Гори 5,6 пута већа него у било којој држави ЕУ, сматра она, у стратегији је већ процењено да се 14 одсто енергије може сачувати смањењем потрошње, без додатних трошкова. Координатор пројекта "Делимо воде – Скадарско језеро" Вера Цвејић сматра да би промене у току Мораче могле изазвати промене у водном режиму језера и штетно деловати на заштићени еко-систем влажних станишта, што би се негативно одразило на мрешћење економски важних рибљих врста и гнежђење птица.

Она је подсетила да је Скадарско језеро заштићено интернационалном Рамсарском конвенцијом, а део језера који припада Црној Гори проглашен је националним парком. Директор НВО "Грин хоум" Дарко Пајовић поновио је да су еколошке невладине организације свесне постојања енергетског дефицита и да ће он расти, наводећи да оне нису против градње свих енергетских објеката.

"Сматрамо да треба прецизно утврдити енергетски дефицит и тражити најбољи начин за његово надокнађивање, који ће најмање утицати на животну средину", казао је Пајовић. "Нацрт стратегије енергетске ефикасности је списак жеља инвеститора, а његово усвајање у оваквом облику неприхватљиво је за НВО сектор", додао је он.

Координатор за енергетику Покрета за промене Милутин Остојић цени да изградња хидроелектрана на Морачи, Андријево и Златица, није добро решење.

"Покрет за промене се залаже за искоришћавање хидропотенцијала реке Пиве, јер има много техничких и економских разлога да се ту граде електране, а не на Морачи", рекао је Остојић. "Из електрана на Морачи, Андријево и Златица, добило би се 470 гигават-сати струје годишње, а у њихову изградњу треба уложити 270 милиона евра. Са друге стране, изградњом ХЕ Крушево на Пиви добија се 330 гигават-сати струје годишње уз улагање 116 милиона евра", истакао је Остојић.

Узводно је, појашњава он, Комарница, где је могуће направити електрану за 134 милиона евра која годишње може да производи 230 гигават-сати струје.