Јужна Африка у срцу Београда

 О Јужној Африци се у Србији углавном зна због Нелсона Менделе и Светског првенства у фудбалу 2010, када је први пут домаћин турнира била једна земља Црног континента. Мање је познато да се овде данас говори 11 језика, још 15 има специјални статус, а међу њима је и – српски. Захваљујући нашим људима и Српској православној цркви, корени, који су у Јоханезбургу пуштени крајем седамдесетих година, данас су прерасли у српску школу са одељењем у Преторији и два храма. Срби данас овде живе заједно са припадницима разних народа и племена, споразумевајући се на језику зулу, африканерском, енглеском, бушманском, португалском француском, грчком, хинду…

О томе како изгледа живот у овој младој демократији пуној различитости, али и природних лепота, посетиоци су могли да виде ових дана на изложби „Јужна Африка у Србији”, у галерији општине Врачар. Звуке, мирисе и слике Црног континента донела нам је Виолета Павловић Мариновић, Београђанка која је пут Јоханезбурга кренула пре 32 године. Кроз њену учионицу је прошло на стотине деце српског порекла, али и црне пути откако предаје српски језик у Јоханезбургу (2009) и Преторији (2014). Данас је српски изборни предмет у школама Јужноафричке Републике, а наши матуранти могу да полажу српски језик, који им се као предмет признаје и бодује приликом уписа на факултет.

– Донели смо вам делић ове предивне земље и људи који су били и јесу део наше мисије у ЈА. Живот овде није лак, али смо од афричког народа научили да никада не треба одустајати од онога у шта верујете, да је потребно праштати и да се сваког дана захваљујете за оно што вам је дато – рекла је Виолета, поздрављајући на отварању садашњег и некадашње амбасадоре Горан Вујичића и рођену браћу и врхунске дипломате, Данила и Слободана Милића.

Академик Миодраг Матељевић је поздравио скуп у име САНУ и подсетио да ЈА данас заузима значајно место у геополитичком и економском свету: она је чланица БРИКС-а, активна у УН и велики пријатељ Србије (међу првима је гласала против признања Косова).

Како нам је испричала ауторка изложбе док смо обилази експонате, живот на овом удаљеном континенту није лак, Африка у 21. веку још гладује, несташице су воде и струје, велико је сиромаштво и цвета корупција, а у време ковида је порастао криминал…

– Али није све тако црно, ово је једна од најлепших земаља на свету, различитог културног и религијског наслеђа, која је из апартхејда прешла у демократски систем. Поносна сам што сам изабрала баш њу за живот и надам се, као и сви, да ће БРИКС донети побољшање и дуго очекивану стабилност – каже Виолета Павловић Мариновић и додаје да ништа од свега овога не би било да није било подршке породице, цркве, као и званичника Србије и ЈА.

Отац Стеван Рапајић, секретар тројице патријарха, који је активно служио Богу и народу 44 године и био неколико пута у Африци, подсетио је да су први свештеници стигли у Јоханезбург осамдесетих година, да је први храм Светог апостола Томе подигнут 1978, али освештан тек за време блаженопочившег митрополита Амфилохија 2005. У Африци сада постоји и други храм, посвећен Светом Сави, који је 2018. освештао блаженопочивши патријарх Иринеј. Све ово је забележено и на фотографијама, које су уз радове афричких уметника, такође биле део изложбе.

А за крај, Виолети пожелимо да настави да школује младе нараштаје на далеком континенту или како је то лепо поручио отац Рапајић – да јој не досади и да вазда добро чини.