Južna Afrika u srcu Beograda

 O Južnoj Africi se u Srbiji uglavnom zna zbog Nelsona Mendele i Svetskog prvenstva u fudbalu 2010, kada je prvi put domaćin turnira bila jedna zemlja Crnog kontinenta. Manje je poznato da se ovde danas govori 11 jezika, još 15 ima specijalni status, a među njima je i – srpski. Zahvaljujući našim ljudima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koreni, koji su u Johanezburgu pušteni krajem sedamdesetih godina, danas su prerasli u srpsku školu sa odeljenjem u Pretoriji i dva hrama. Srbi danas ovde žive zajedno sa pripadnicima raznih naroda i plemena, sporazumevajući se na jeziku zulu, afrikanerskom, engleskom, bušmanskom, portugalskom francuskom, grčkom, hindu…

O tome kako izgleda život u ovoj mladoj demokratiji punoj različitosti, ali i prirodnih lepota, posetioci su mogli da vide ovih dana na izložbi „Južna Afrika u Srbiji”, u galeriji opštine Vračar. Zvuke, mirise i slike Crnog kontinenta donela nam je Violeta Pavlović Marinović, Beograđanka koja je put Johanezburga krenula pre 32 godine. Kroz njenu učionicu je prošlo na stotine dece srpskog porekla, ali i crne puti otkako predaje srpski jezik u Johanezburgu (2009) i Pretoriji (2014). Danas je srpski izborni predmet u školama Južnoafričke Republike, a naši maturanti mogu da polažu srpski jezik, koji im se kao predmet priznaje i boduje prilikom upisa na fakultet.

– Doneli smo vam delić ove predivne zemlje i ljudi koji su bili i jesu deo naše misije u JA. Život ovde nije lak, ali smo od afričkog naroda naučili da nikada ne treba odustajati od onoga u šta verujete, da je potrebno praštati i da se svakog dana zahvaljujete za ono što vam je dato – rekla je Violeta, pozdravljajući na otvaranju sadašnjeg i nekadašnje ambasadore Goran Vujičića i rođenu braću i vrhunske diplomate, Danila i Slobodana Milića.

Akademik Miodrag Mateljević je pozdravio skup u ime SANU i podsetio da JA danas zauzima značajno mesto u geopolitičkom i ekonomskom svetu: ona je članica BRIKS-a, aktivna u UN i veliki prijatelj Srbije (među prvima je glasala protiv priznanja Kosova).

Kako nam je ispričala autorka izložbe dok smo obilazi eksponate, život na ovom udaljenom kontinentu nije lak, Afrika u 21. veku još gladuje, nestašice su vode i struje, veliko je siromaštvo i cveta korupcija, a u vreme kovida je porastao kriminal…

– Ali nije sve tako crno, ovo je jedna od najlepših zemalja na svetu, različitog kulturnog i religijskog nasleđa, koja je iz aparthejda prešla u demokratski sistem. Ponosna sam što sam izabrala baš nju za život i nadam se, kao i svi, da će BRIKS doneti poboljšanje i dugo očekivanu stabilnost – kaže Violeta Pavlović Marinović i dodaje da ništa od svega ovoga ne bi bilo da nije bilo podrške porodice, crkve, kao i zvaničnika Srbije i JA.

Otac Stevan Rapajić, sekretar trojice patrijarha, koji je aktivno služio Bogu i narodu 44 godine i bio nekoliko puta u Africi, podsetio je da su prvi sveštenici stigli u Johanezburg osamdesetih godina, da je prvi hram Svetog apostola Tome podignut 1978, ali osveštan tek za vreme blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija 2005. U Africi sada postoji i drugi hram, posvećen Svetom Savi, koji je 2018. osveštao blaženopočivši patrijarh Irinej. Sve ovo je zabeleženo i na fotografijama, koje su uz radove afričkih umetnika, takođe bile deo izložbe.

A za kraj, Violeti poželimo da nastavi da školuje mlade naraštaje na dalekom kontinentu ili kako je to lepo poručio otac Rapajić – da joj ne dosadi i da vazda dobro čini.