Председница позива на побуну

Прва жена Грузије категорична је да неће признати резултате изјашњавања грађана за састав новог парламента, одржаних током викенда у овој бившој совјетској републици, који показују да је владајућа странка Грузијски сан победила са освојених готово 54 одсто гласова бирача. Међутим, председница Саломе Зурабишвили тврди да је Грузијски сан освојио само око 40 процената.

Она чврсто стоји на становишту да је изборе добила, „европска Грузија, упркос очигледним покушајима да се гласачки процес наруши”. Према речима председнице, њена земља је „жртва руске специјалне операције, новог облика хибридног рата који се води против овдашњег кавкаског народа и државе”.

Тим поводом Зурабишвилијева је током викенда одржала серију хитних састанака са представницима различитих опозиционих странака и упутила апел западним земљама да не признају изборне резултате. На иступ председнице одмах је уследио и одговор Мамука Мдинарадзеа, првог човека победничке партије Грузијски сан: „Ми више немамо шефа државе, на челу земље је агент, лидер радикалне опозиције.”

На основу обрађених листића са 3.110 од укупно 3.111 гласачких места, у нови парламент ушле су и четири опозиционе партије које су добиле поверење укупно 37,78 одсто пунолетних грађана.

Међутим, како то у последње време често бива у једном броју држава које су под лупом пажње европских институција, оваква изборна одлука доведена је у питање. Приче о намештању резултата појавиле су се у западним медијима и пре него што су они обелодањени. Такође, забележени су и физички сукоби бирача, мада није сасвим разјашњено ко их је изазвао. Ипак, основни проблем, како се сада испоставља, није толико сам ток избора, колико одлука већине Грузина да им је и даље ближи некадашњи савезник Русија него „неизвесност” која их чека уколико се приклоне захтевима администрације из Брисела.

Како су пренели медији, главна борба водила се између победничке партије која се отворено залаже за одржавање добрих односа са Москвом, и опозиције финансиране од стране Запада, којој је наклоњена и председница. У том тону је реаговала и Зурабишвилијева позивајући грађане на масовне протесте.

На питање Ројтерса да ли директно оптужује Русију да је помогла у фалсификовању избора у Грузији, Зурабишвилијева је одговорила одречно, наводећи да се оптужба односи на методологију која је коришћена, односно предизборну пропаганду која је била, како је навела, копи-пејст клипова и снимака који су коришћени током председничких избора у Русији. Зурабишвилијева такође тврди да су грузијске власти имале подршку „највероватније руске Федералне службе безбедности. Кремљ је јуче демантовао да се Русија мешала у изборе у Грузији, тврдећи да је Запад покушао да дестабилизује ситуацију у тој земљи.

Неслагање председнице са већином сопственог народа неодољиво подсећа на сличну реакцију молдавске председнице Маје Санду након прошлонедељних избора у њеној земљи, и у огромној мери се уклапа у агенду којом, после растакања Совјетског Савеза, следи и потпуно раздвајање народа бивше социјалистичке заједнице.

Први корак опозиција је већ повукла: две партије које су обезбедиле места у новом парламенту одлучиле су да одбију посланичке мандате. Реч је о Коалицији за промене и странци Јединство – Национални покрет некадашњег председника Михаила Сакашвилија, који је уточиште нашао у Украјини. Слично је поступила и странка За Грузију. Она прва је чак затражила од Централне изборне комисије да поништи њихове партијске спискове како нико у парламенту не би могао да замени посланике који су одбили гласовима бирача обезбеђене мандате.

Грузија је, подсетимо, смештена на раскршћу Европе и Азије. Њен значај произилази из геостратешког положаја, културног наслеђа и природних ресурса. Граничи се са Русијом на северу, Турском и Јерменијом на југу и Црним морем на западу. То је чини важном раскрсницом за транспорт енергената и робе између Европе и Азије. Такође, ова земља је кључни транзитни пут за нафтоводе и гасоводе који повезују Каспијски регион са Европом. Баку–Тбилиси–Џејхан цевовод, на пример, значајан је коридор који омогућава промет нафте без проласка кроз Русију. Притиснута од стране НАТО-а и ЕУ са једне и војног јачања Русије са друге стране, ова кавкаска република мора да се снађе у околностима које јој намеће и све већи утицај Турске као прилично својеглавог припадника западне војне алијансе. У глобалним променама одлучивати се само за једну страну могло би стога бити дугорочно погрешно. Истовремено, остати усамљен такође није добро решење.

У случају Грузије као и Молдавије и сличних држава, једнако на западу као и на истоку планете, право разрешење поменуте дилеме истовремено је и покушај самоодржања као независних друштава. Проблем је, међутим, у томе што ни западу ни истоку не одговара опстанак земље која би својим примером могла да утиче на непосредне суседе, па и шире. Поготово на тако осетљивом терену.

Борељ: Орбан не представља ЕУ у Тбилисију

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ изјавио је јуче да мађарски премијер Виктор Орбан „не представља” Европску унију током јучерашње посете Грузији. „Шта год да господин Орбан каже током посете Грузији, он не представља Европску унију. Ротирајући председник уније нема овлашћења у спољној политици”, рекао је Борељ за шпански јавни радио РНЕ.