Највише се штеди за тешка времена и хитне случајеве

Просечна месечна уштеђевина у 2024. години износила је 6.579 динара, што је за 498 динара више него у 2023. години. Формирање фонда за тешка времена и хитне случајеве (53 одсто), финансијска резерва за породицу (44) и одмор (34 одсто) најчешћи су мотиви за штедњу. Као и у 2023. години, скоро трећина грађана оставља новац који жели да уштеди на текућем рачуну преко којег прима плату.

У оквиру традиционалног годишњег истраживања о штедним навикама грађана Србије, Ерсте Групе, резултати истраживања за 2024. годину показују забрињавајуће податке у финансијској перцепцији грађана. Тачније, скоро половина испитаника сматра да се њихова финансијска ситуација погоршала у последње две-три године, док 17 одсто њих верује да је дошло до побољшања у односу на претходну годину. 

Још један значајан закључак овогодишњег истраживања јесте пораст броја грађана који преферирају чување новца у готовини, код куће или у сефу, што је забележено код 39 одсто испитаника. Осим тога, забрињавајућа је чињеница да чак трећина грађана изјављује да не штеди уопште. Ови подаци указују на потребу за већом финансијском едукацијом и подршком како би се побољшала финансијска писменост и грађани оснажили у доношењу одлука о штедњи и инвестицијама.

Грађани Србије су и ове године нагласили значај штедње, при чему 68 одсто њих сматра да је остављање новца на страну кључно. Ипак, 78 одсто испитаника желело би да може да уштеди више, док је 22 одсто грађана веома или прилично задовољно тренутним могућностима штедње. Такође, 19 одсто испитаника штеди за куповину електронских уређаја.

Када су у питању подаци за ову годину, просечна месечна уштеђена сума грађана који штеде износила је 6.579 динара, што је за 489 динара виши износ него у претходној години, односно за 1.063 виши него у 2022. години. Током последњих пар година, дакле, износ штедње растао је за око 500 динара, што потврђује да штедња остаје важан део финансијске стратегије многих грађана Србије, упркос препрекама.

Истраживање је показало да 24 одсто грађана изражава потпуну несигурност у познавању финансијских тема и банкарских производа, при чему ова цифра из године у годину варира за око 1-2 одсто горе-доле. Нажалост, већина испитаника не планира свесно да ради на побољшању своје финансијске писмености. Када је реч о изворима информација на тему финансија, испитаници сматрају да су медији на првом месту (њих 76 одсто), док банке и штедионице заузимају друго место (72 одсто), а родитељи и чланови породице су на трећем месту (68 одсто).

Препознавши потребу за финансијским описмењавањем грађана, али и своју Истраживања показују да је знање грађана Србије о инвестиционим фондовима врло ограничено. Много људи није довољно информисано о врстама фондова. Према истраживању чак 45 одсто њих каже да не разумеју основне концепте који су у вези са инвестиционим фондовима. Добра вест је да је у односу на 2023. годину са 35 на 41 одсто порастао број грађана који су чули за одрживе инвестиционе производе, односно улагања код којих су одлучујући еколошки, друштвени и етички критеријуми.

Чак 73 одсто њих пак одговорило је са „не” на питање да ли могу да замисле да улажу у одрживе акције, хартије од вредности, обвезнице, фондове и слично.