Najviše se štedi za teška vremena i hitne slučajeve

Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.579 dinara, što je za 498 dinara više nego u 2023. godini. Formiranje fonda za teška vremena i hitne slučajeve (53 odsto), finansijska rezerva za porodicu (44) i odmor (34 odsto) najčešći su motivi za štednju. Kao i u 2023. godini, skoro trećina građana ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu.

U okviru tradicionalnog godišnjeg istraživanja o štednim navikama građana Srbije, Erste Grupe, rezultati istraživanja za 2024. godinu pokazuju zabrinjavajuće podatke u finansijskoj percepciji građana. Tačnije, skoro polovina ispitanika smatra da se njihova finansijska situacija pogoršala u poslednje dve-tri godine, dok 17 odsto njih veruje da je došlo do poboljšanja u odnosu na prethodnu godinu. 

Još jedan značajan zaključak ovogodišnjeg istraživanja jeste porast broja građana koji preferiraju čuvanje novca u gotovini, kod kuće ili u sefu, što je zabeleženo kod 39 odsto ispitanika. Osim toga, zabrinjavajuća je činjenica da čak trećina građana izjavljuje da ne štedi uopšte. Ovi podaci ukazuju na potrebu za većom finansijskom edukacijom i podrškom kako bi se poboljšala finansijska pismenost i građani osnažili u donošenju odluka o štednji i investicijama.

Građani Srbije su i ove godine naglasili značaj štednje, pri čemu 68 odsto njih smatra da je ostavljanje novca na stranu ključno. Ipak, 78 odsto ispitanika želelo bi da može da uštedi više, dok je 22 odsto građana veoma ili prilično zadovoljno trenutnim mogućnostima štednje. Takođe, 19 odsto ispitanika štedi za kupovinu elektronskih uređaja.

Kada su u pitanju podaci za ovu godinu, prosečna mesečna ušteđena suma građana koji štede iznosila je 6.579 dinara, što je za 489 dinara viši iznos nego u prethodnoj godini, odnosno za 1.063 viši nego u 2022. godini. Tokom poslednjih par godina, dakle, iznos štednje rastao je za oko 500 dinara, što potvrđuje da štednja ostaje važan deo finansijske strategije mnogih građana Srbije, uprkos preprekama.

Istraživanje je pokazalo da 24 odsto građana izražava potpunu nesigurnost u poznavanju finansijskih tema i bankarskih proizvoda, pri čemu ova cifra iz godine u godinu varira za oko 1-2 odsto gore-dole. Nažalost, većina ispitanika ne planira svesno da radi na poboljšanju svoje finansijske pismenosti. Kada je reč o izvorima informacija na temu finansija, ispitanici smatraju da su mediji na prvom mestu (njih 76 odsto), dok banke i štedionice zauzimaju drugo mesto (72 odsto), a roditelji i članovi porodice su na trećem mestu (68 odsto).

Prepoznavši potrebu za finansijskim opismenjavanjem građana, ali i svoju Istraživanja pokazuju da je znanje građana Srbije o investicionim fondovima vrlo ograničeno. Mnogo ljudi nije dovoljno informisano o vrstama fondova. Prema istraživanju čak 45 odsto njih kaže da ne razumeju osnovne koncepte koji su u vezi sa investicionim fondovima. Dobra vest je da je u odnosu na 2023. godinu sa 35 na 41 odsto porastao broj građana koji su čuli za održive investicione proizvode, odnosno ulaganja kod kojih su odlučujući ekološki, društveni i etički kriterijumi.

Čak 73 odsto njih pak odgovorilo je sa „ne” na pitanje da li mogu da zamisle da ulažu u održive akcije, hartije od vrednosti, obveznice, fondove i slično.